Sluzavi kelj

Kupila sam neki dan kelj. I to najmanju glavicu koju sam našla u dućanu. Pola sam pripremila tada i onda sam to jela par dana. Budući da samo ja to jedem: pola glavice kelja stvarno imam za par dana. Moja obitelji i dalje jede svu onu ukusnu tzv. nezdravu hranu koju voli, a ja se sama patim s tim zdravim, usranim, gadnim sranjem.

Danas sam pripremala drugu polovicu te glavice kelja. Našla sam na internetu recept za kelj u nekakvom umaku koji je zgusnut psyllium ljuskicama. Imam te ljuskice pa sam išla raditi taj recept. Držala sam se recepta do posljednjeg slova, sve sam odvagala digitalnom vagom. 

Ajme, koje je to sranje! 

To je ko ljepilo za tapete! To je tako ljigavo i sluzavo kad se stavi u usta! Kao da u ustima imam želatinozno-sluzavi bombon od kelja.

Što da radim sad s tim??? Nije toga malo! To je bilo pola glavice kelja!!! To mi je trebalo biti za nekoliko dana. Zar da to sve bacim??? Ja nemam novaca da bacam hranu.

To je tako odurno kad se stavi u usta. Kako da se natjeram da to jedem par dana??? Uopće ne znam što da sad radim. Nije kelj nikad ukusan, ali ovo je odvratno!!!

Sama sam si kriva. Već sam imala prilike uvjeriti se koliko zdravožderi seru na svojim blogovima. Recepti s njihovih blogova i kojekakvih zdravožderskih stranica su zaista odurni. Ali ja nikako da naučim, ponovno sam nasjela i išla sam isprobavati recept sa zdravožderskog bloga. Da, trebala sam raditi, ne znam, valjda ¼ mjere iz recepta pa ne bih potratila pola glavice kelja.  Što sad s tim??? Kako da to jedem, to je tako gadno, ljigavo i sluzavo.

Ajme, pa što ću sad s tim? A ako ne jedem to, što ću jesti sljedećih dana? Zar moram trošiti novce i kupiti nešto drugo??? Pa imala sam pola glavice kelja, koja mi je trebala biti dovoljna za nekoliko dana ove proklete odurne, usrane, gadne, zdravožderske prehrane. 

Ja nemam novaca da bih isprobavala zdravožderski recept, onda to bacila kad vidim da je nejestivo i onda opet kupovala druge namirnice i onda opet išla radit nešto ispočetka.