Godišnji odmor

Stoji susjeda tik do mene(!) i pita me: Jesi još na dijeti?

Ja odgovorim: Ne, na godišnjem sam odmoru od dijete.

I onda ona pita: A na godišnjem si, ne radiš?

Tko je tu glup ili gluh?

Jel sam lijepo rekla: „na godišnjem sam odmoru od dijete“ – nisam rekla da ne radim, posao nisam ni spominjala. Koji dio njoj nije jasan? Pa žena stoji tik do mene, nismo se dovikivale preko ceste ili dvorišta. Jel gluha? Što njoj nije jasno?

Ako još nekome nije jasno: „ biti na godišnjem odmoru od dijete“ – znači odmarati se od jedenja zdrave hrane, ne jesti zdravu hranu i uživati u svemu nezdravom. I na tome sam ja!

Pisala sam već da sam imala takvih „etapa“ kad nekoliko dana za redom nisam jela zdravu hranu, nego sam uživala u hrani kakvu volim, tzv. nezdravoj hrani. Sada sam odlučila duže vrijeme provesti uživajući u hrani kakvu volim. Ne znam koliko ću biti na tom odmoru od zdrave hrane, možda 1 mjesec, možda 2-3. Vidjet ću. Naravno da nisam smršavila koliko moji liječnici hoće te me i dalje „liječe“(?) tom tzv. zdravom prehranom. Ali nakon što sam 15ak mjeseci 6 dana u tjednu jela te odurne zdrave gadosti - meni je fakat dosta. Pisala sam već da sam svaki tjedna sam imala 1 dana kad sam jela ono što ne smijem, i tada sam uživala, ali ovih ostalih 6 dana – ispunjenih zdravom hranom: to je čista muka! Zato ću sada dane i dane provoditi jedući ukusnu, tzv. nezdravu hranu. To je moj izbor.

Već nekoliko dana jedem sve nezdravo čega sam se odricala na onoj zdravoj prehrani  - jednostavno se predobro osjećam. 

Pogodite što sam danas doručkovala!

Čips. Onaj pravi: od krumpira, masni, prženi, slani (ne onaj neki bljutavi, osušeni u pećnici). Kako je to bilo dobro! Ok, to baš nije klasični nezdravi doručak, al eto, zaželjela sam se čipsa. 
Prije 15ak mjeseci dok me nisu počeli „liječiti“(?) zdravom prehranom – ja sam se hranila nezdravo, al nisam baš nikad jela čips za doručak. Obično bih doručkovala fini, isključivo bijeli kruh ili pecivo (kroasan) s nekim masnim sirom (ili mazivim ili tvrdim). Nisam nikad doručkovala pekmeze ili nutelu – to ne volim. Obožavala sam slane doručke koji su uključivali sir. Nisam jela niti paštete, niti mesni doručak, niti salame – to mi je falilo, ali zbog etičkih razloga odrekla sam se toga. 

Baš razmišljam o svoj onoj hrani koja mi fali i koje sam se odricala zadnjih 15 ak mjeseci. Što da sutra doručkujem? Maloprije sam spomenula sir. Možda da si sutra ispoham sir za doručak? Volim sir i volim pohano, no nisam baš neki obožavatelj pohanog sira. Nisam nikad jela pohani sir za doručak, to je kod mene bilo za ručak - ali, kažu da treba isprobavati nove stvari u životu. Zato, zašto da čekam do ručka da pojedem nešto nezdravo što volim - kad mogu odmah ujutro započeti dan nečim finim, masnim, nezdravim, prženim, pohanim, kaloričnim - pa uzela sam godišnji od jedenja zdrave hrane!

Jučer sam bila u slastičarni. Kupila sam 6 kolača za van. Nisam ih planirala sve pojesti sama. Ali kad sam počela, nisam mogla stati – svih 6 kolača pojela sam sama. Kako je to bilo dobro! Kako mi je to falilo! Jednostavno mi je bilo prefino i predobro! Fakat sam se zaželjela fiiiinih, kremastih, pravih kolača (a ne onih kojekakvih zdravožderskih kopija ukusnih kolača i "wannabe" kolača i sličnih nebuloza). 

I nakon što sam ih pojela: nije mi bilo niti muka, niti mi je bilo slabo, niti mi je bilo zlo, niti mi se bljuvalo, niti mi se spavalo... Pojela sam ih oko sat vremena prije večere i onda sam još večerala. Za večeru sam pojela par porcija pommes fritesa. Kako je to tek bilo dobro! 
Inače pommes frites meni nije ono najfinije što se može napraviti od krumpira, ali sad sam ga jela jer se brzo ispeče, a i fakat mi je falio! Nisam uz tih par porcija pommes fritesa jela ništa drugo (ni meso ni salatu; krumpir je moje najdraže povrće – i njega sam jela!). 

Nisam uopće to uočila do sad, a niti sam to planirala: jučer sam dan završila večerom od krumpira (pommes fritesom) - a danas sam dan započela čipsom od krumpira.
Krumpir je zaista moje najdraže povrće. 

Poslije te spomenute večere, tj. poslije 6 prefinih kolača i nekoliko porcija pommes fritesa - nije mi se ni spavalo, ni bljuvalo, niti mi je bilo muka, niti sam bila umorna,… radila sam papirologiju za posao do 3 u jutro. Ok, u 3 u jutro bila sam umorna i pospana! Da, sad će zdravožderi likovati: pa naravno da je bila umorna i pospana kad je pojela svu tu nezdravu hranu.

Da, da, ma sigurno sam bila umorna i pospana zato što sam jela ukusnu nezdravu hranu, a ne zato što sam do 3 u jutro probdjela da bih završila posao. Jelda? Po toj logici zdravožderi onda nikad nisu umorni i oni uopće nikada ne spavaju (ko vampiri!).

Što se kapaciteta mog želuca tiče: i nakon što sam u 16 mjeseci smršavila oko 38 kila na odurnoj zdravoj  prehrani, ja i dalje mogu jesti koliko sam jela i prije te zdrave prehrane. Pisala sam već o tome da ja nemam "problema" sa smanjenjem želuca. 

A što se motivacije za mršavljenje tiče: pišem već više od 15 mjeseci da ja apsolutno nemam potrebu biti mršava. Zato nemam potrebu niti zadržati ovu težinu koju sad imam, a niti nastaviti mršaviti. Mene su liječnici stavili na tu zdravu prehranu i „liječe“ me mršavljenjem. Ja sada definitivno nisam jedna od onih glupih žena koje samostalno i dobrovoljno idu na kojekakve dijete i zdrave prehrane i zdrave lajfstajlove  itd. – jer hoće biti mršave. Ja apsolutno nemam potrebu niti želju biti mršava jer znam da mršavost ne donosi niti sreću niti zadovoljstvo niti rješava životne probleme. Priznajem: tijekom svog života i ja sam imala faze u kojima sam fakat bila glupa! Htjela sam biti mršava pa sam bila na dijetama i kojekakvim zdravim sranjima. Ali naučila sam na svojim greškama: bila sam na dovoljno dijeta i dovoljno puta sam smršavila – pa znam da mi u životu ništa nije bilo bolje, ljepše ili jednostavnije dok sam bila mršava/mršavija. Ne razumijem kako drugima mršavost rješava probleme. 

I baš sad su mi najsmješnije sve te glupačice: sad kad dolazi ljeto - one su non stop na kojekakvim dijetama, zdravim prehranama itd. A ja baš sad nisam ni na kakvoj dijeti i uživam u svemu nezdravom. I ako niste shvatili: ne, nemam apsolutno nikakv problem s tim kako ću izgledati. Znam da ću se udebljati, ako par mjeseci jedem nezdravu, prefinu hranu. Dobro.
Ako netko ima problem s tim koliko ja kila imam - to je njegov/njezin problem, to nije moj problem jer ja nemam problema s tim da imam preko 100 kila.
Sve u životu ima svoju cijenu. Ako je debljina - cijena uživanja u ukusnoj, preeefinoj hrani kakvu volim - dobro. Pisala sam već o tome: Ja biram da budem debela.

U redu, shvatila sam: jednostavna matematika - ako želim jesti ukusnu hranu i uživati u životu - bit ću debela. Dobro. Ja to ne trebam pamtiti - ja nemam problem s tim da budem debela.

Ja biram ovaj drugi red -  da uživam u ukusnoj hrani i da budem debela!

Nakon nekoliko uzastopnih dana na preukusnoj i prefinoj masnoj, teškoj, kaloričnoj, zasitnoj hrani, prženoj u litrama masnoće i napravljenoj od isključivo bijelog brašna i bijelog šečera... - zdravoždere i dalje nikako ne razumijem. Oni non stop govore/pišu da imaju te kojekakve (kerefekaste) posljedice kad jedu tzv. nezdravu hranu: muka im je, zlo im je, spava im se, bljuje im se, povraća im se, slabo im je, boli ih glava, teški su, tromi su, spori su, umorni su, boli ih želudac, imaju žgaravicu, imaju grčeve, imaju zatvor, napuhnuti su itd., itd., itd. Ja nemam te simptome nakon uživanja u tzv. nezdravoj hrani. Nije mi jasno: kako oni uspiju razviti sve te simptome?

Idem ja sad uživati u nečem nezdravom, 16 mjeseci zdrave hrane bilo je čisti horor.

Slike su preuzete s interneta.