Hrana kakvu volim

Kad kažem negdje da ne volim tikvice, rajčice, kupus, šparoge, zelenu salatu,… ili variva i juhe… onda ljudi pretpostavljaju da ja u sebe trpam samo meso i fast food u obliku hamburgera, cheeseburgera itd.

Ok, volim hamburger, hot dog, sendviče itd., ali ne jedem to svaki tjedan, čak ni svaki mjesec. Općenito, nisam ljubitelj mesa (preko 16 godina bila sam vegetarijanka).

Ne volim povrće pripremljeno na zdrav način (kuhano, na pari, sirovo…).

Volim povrće: zapečeno s puuuuuuuuuuno masnog sira, bešamel umaka ili kiselog vrhnja (ali bez jaja!; jaja ne volim). Neko povrće mi je dobro i kada je iskombinirano s dizanim tijestom. 

Jela od povrća zapečena u pećnici s bešamel umakom ili kiselim vrhnjem i s puuuuuuuuuuuno masnog sira ili povrće u nekoj pizzi ili piti s puno (dizanog) tijesta od bijelog brašna i puuuuuuuuuno masnog sira mogla bih svaki dan jesti. 

Da, dobro, i jesam svaki dan jela takvo povrće, zato i jesam debela. Ok, nisam debela samo od povrća s bešamelom i sirom, nego i od tjestenine i raznih slanih pekarskih proizvoda. Pogotovo obožavam dizano tijesto, tj. pogače, slana peciva, kifle, štruce, pite, slane buhtle, stromboli, calzone … od isključivo bijelog pšeničnog brašna. 

Kad kažem da volim pizze ili pite s puno dizanog tijesta - onda tako i mislim! Ne volim one neke jadničke, štedljive pizze ili pite u kojima je tijesto debelo maksimalno 5 mm, a mjestimično je debelo jedva 1 mm(!). Kad ja radim pizzu ili neku pitu od dizanog tijesta: tijesto je debelo 2 prsta. Daaaaaaaa, znaaaaaaam, čula sam već da tijesto za pizzu mora biti tanko. Ako to tako mora biti, onda je jedini logički zaključak da ja ne volim pizzu. Ja zaista ne volim te picice s tijestom tankim ko paučina. Ok, onda očito to što ja pripremam s debelim tijestom nije pizza, pa ću onda ja to zvati pita. Obožavam te svoje pite s puno debelog tijesta! 

Uz neku takvu pitu meni ne treba ništa drugo! Ma kakvo meso! Znam da su ukusi različiti, ali nije mi jasno zašto svi tako pate za tim mesom.

Evo primjera nekih jela koja volim:

https://www.recipetineats.com/potatoes-au-gratin/

https://www.epicurious.com/recipes/food/views/roasted-cauliflower-with-cheddar-cheese-sauce-363911

https://www.spendwithpennies.com/pot-creamy-mac-cheese-boiled-milk/

https://mission-food.com/swiss-chard-gratin/#recipe

https://lifecurrentsblog.com/cheesy-broccoli-potato-casserole/

https://www.recepti.com/kuvar/glavna-jela/39720-besamel-povrce

https://www.domacica.com/kelj-u-besamel-sosu/

https://bearcreekcountrykitchens.com/recipe/loaded-baked-potato-mac-and-cheese/

https://www.24sata.hr/lifestyle/danas-pripremamo-hrskavi-sir-a-za-rucak-aromaticnu-deliciju-322436

https://gastro.24sata.hr/recepti/popecci-od-krumpira-16147

https://samojosjedanrecept.blogspot.com/2014/12/popecci-od-kiselog-kupusa.html

https://www.coolinarika.com/recept/polpete-od-povrca-4f7234b2-63c5-11eb-9e34-0242ac120042?pretrazivanje=%7B%22grupa-jela%22%3A%5B%22bR5OWEEx%27%3B+waitfor+delay+%270%3A0%3A15%27+--+%22%5D%7D (obavezno prženo na masnoći!)

https://web.coolinarika.com/recept/piroske-od-krumpirovog-tijesta-punjene-sa-sunkom-i-sirom-3aaa3f9e-63f6-11eb-833c-0242ac120017

https://punkufer.dnevnik.hr/clanak/recept-za-langos-madjarske-lepinje-s-vrhnjem-i-cesnjakom---541430.html

https://www.recipetineats.com/gozleme/

https://www.loveandlemons.com/quesadilla/

https://www.shakentogetherlife.com/cheesy-garlic-breadsticks/

https://kuhinjica-mignone.blogspot.com/2015/02/rusticna-pita-od-paradajza.html

https://www.coolinarika.com/recepti/dansko-pecivo-4fc32140-647b-11eb-a3f9-0242ac1200c8?pretrazivanje=%7B%22pojam%22%3A%22dansko+pecivo%22%7D

https://www.coolinarika.com/recept/lisnata-pogaca-885d726a-6432-11eb-87ec-0242ac120052?pretrazivanje=%7B%22pojam%22%3A%22lisnata+poga%C4%8Da%22%7D

https://www.coolinarika.com/recept/masna-pogaca-b4a05062-642e-11eb-b40d-0242ac120087

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2013/02/rusticna-pogaca.html

https://www.tasteandtellblog.com/garlic-rosemary-three-cheese-pizza/

 

Kao što sam već rekla, uopće ne osjećam potrebu da jedem meso. I u ovim gore navedenim receptima negdje ide slanina ili nešto takvo – ja to većinom izbacim! Navedene recepte radila sam kombinirajući svakakvo povrće, nekad s krumpirom, nekad s tjesteninom, nekad s kruhom…

Volim bešamel umak. S njim je sve bolje! Volim ga namazati na šnitu bijelog kruha, posipati naribanim sirom i zapeći. Kako je to dobro! Meni uz to ne treba nikakvo meso. Naravno da bešamel treba biti skuhan s mlijekom. Čitala sam nekad davno u komentarima pod nekakvim receptom da neki ljudi ne vole bešamel(!). Wtf??? 

Ok, da, dobro, znam, ukusi su različiti… Još više me začudilo što su neke persone u komentaru pod tim receptom napisale da ne vole bešamel s mlijekom, nego ga rade s vodom(!?). Hmmm. Zanimalo me kakav je to bešamel s vodom. Sljedeći put kad sam radila lazanje, išla sam kuhat bešamel s vodom(!). Ajde, da uštedim: umjesto 1 l mlijeka, stavit ću 1 l vode. Ajme! Kako je to odurno!!! To nije bašamel! Ne znam koji je to kurac, ali bešamel nije!!! Bacila sam to što sam skuhala, dakle, taj “vodni” ne-bešamel (šteta maslaca i brašna!) i išla sam kuhat normalni bešamel s 1 l mlijeka!

Volim napraviti i npr. neku pitu od starog (isključivo bijelog!) kruha. Prelijem jajima (nekad i bešamelom), dodam neko povrće (paprika, mladi luk,…), naribani masni sir i zapečem. Tu su mi jaja ok, jer natope suhi kruh. I meni tu ne treba nikakva šunka, salama itd. Mojoj mami treba. Napravila sam nedavno takvu pitu sa starim kruhom, povrćem i puno tvrdog, topivog sira, a odozgo sam ovaj put složila  na šnite narezanu salamu (oko 200 g) – morala sam ju potrošiti, bila je pred istekom roka trajanja (moja je greška što sam te šnite salame složila odozgo, žurila sam se pa nisam razmišljala). Ok, dobra je salama, bilo je fino. Pekla sam to u kalupu promjera 30 cm i ostalo nam je pola te pite od kruha za drugi dan.

Drugi dan, dođem ja kući gladna, i sretna što ne moram ništa kuhati jer imam tu pitu od jučer. Izvadim ja to iz frižidera i imam što vidjeti: da, imam ja pola pite, samo: moja mama je s cijele pite poskidala i pojela ama baš sve šnite salame, nijedna šnita salame joj nije promakla. Kruh, sir i povrće joj je skroz promaklo, tj. uopće ih nije dirala. A dobro, jela sam ono što je ostalo: pitu od kruha, sira i povrća.

Nije to prvi put da je moja mama tako nešto napravila, jako je izbirljiva kad je hrana u pitanju. 

Bilješka za drugi put: salamu narezati na skroz sitne komadiće (ko sjeckani luk!) i pomiješati s ostalim sastojcima. Već sam tako radila: doslovno uzmem dasku za rezanje i sjeckam šunku ili salamu itd. na sitničke komadiće ko luk, pomiješam te komadiće s ostalim sastojcima i onda ih mama ne može samo poskidati odozgo kao ovaj put (kao što sam gore napisala, ovaj put je moja greška, bila sam u žurbi pa nisam razmišljala o tome da moram narezati salamu na sitno!).

Istu stvar radim i s nečim što ona navodno ne voli. Prije dosta godina radila sam pizzu u limu od pećnice i uz šunku, sir itd., razbacala sam odozgo i šaku maslina. Moja mama je svaku maslinu ostavila. Ona masline ne koristi/ne kupuje – to se u njezinoj obitelji nije jelo.

Ja sam masline otkrila, negdje kad sam bila skoro punoljetna. Meni su ok, upotrebljavam ih u pripremi jela.

I prije te pizze radila sam neke stvari s maslinama, ali mama nikad nije rekla da njoj to ne valja. Onda sam skužila u čemu je stvar. Drugi put kad sam radila pizzu, uzela sam dasku za rezanje i masline narezala na sitno, onako kao da sjeckam luk. Stavila sam ih na tijesto namazano umakom od rajčice i onda ostale sastojke. Taj put mama je jela pizzu bez da je čeprkala komadiće maslina van. I onda ja pitam: “A što sad nisi vadila masline van ko prošli put?”

Na to ona kaže: “Pa nisam ih vidjela. Kaj ih ima na pizzi???”

Znači, ako ih ne vidi, onda su joj ok, bez problema ih jede.

Meni uopće nije problem pripremiti hranu koju volim. Ne naručujem kojekakve dostave i ne jedem gotovu hranu iz mikrovalne (nemam mikrovalnu) i ne izlazim u restorane, fast food barove ili picerije. Ja si svu tu nezdravu hranu koju volim, sama pripremim doma. Ne, ne kuham svaki dan, nemam svaki dan vremena npr. mijesiti dizano tijesto, ali kad imam vremena, onda pripremim nešto i imam hrane za par dana. Često čujem da se danas ljudi nezdravo hrane jer naručuju kojekakve dostave..., tj. da bi se zdravije hranili da kuhaju kod kuće. WTF??? Pa ja kuham kod kuće! Ja kuham hranu kakvu volim! Zdravu hranu ne volim, pa ju ni ne kuham (osim kad sam na dijeti). Nije mi jasna ta teorija da bi se ljudi zdravije hranili da kuhaju kod kuće. Ne razumijem zašto bi kuhanje kod kuće automatski trebalo podrazumijevati da ljudi kuhaju zdravu hranu??? Da ponovim još jednom: ja kuham kod kuće, ali kuham nezdravu hranu kakvu volim (zdravu hranu kuham samo kad sam na dijeti). 

Zar stvarno svi osim mene, koji kuhaju doma, stvarno kuhaju zdravu hranu???

A dobro.

Moram priznati da nikad(!) u životu nisam naručila dostavu. Stvarno nikad. Ok, nije da nisam htjela, veći dio života nisam imala tu mogućnost. Živim na području grada Zagreba, ali na selendri. Dok sam odrastala, na selendri nije bilo dostave! Tek negdje oko 2010. jedna birtija nekih 6 km od nas uvela je dostavu. Nije da baš imaju neku ponudu, ali dobro, na selendri je velika stvar što uopće imaju dostavu. Ali, moja obitelj smatrala je da je naručivanje hrane dostavom bacanje novaca. Nismo nikad ništa naručili. Ja sam željela u više navrata nešto naručiti, ali nisam se usudila (morat ću slušat da bacam novce bez veze, a ionako sam debela...). Ima u okolici, u susjednim selima grill barova, picerija itd., ali oni dan-danas nemaju dostavu do nas. 2017. godine u jednom selu, udaljenom par kilometara, otvorio se fast food bar koji čak(!) ima dostavu do nas, ali kako rekoh, nisam nikad ništa naručila jer moja obitelj to smatra bacanjem novaca. Dakle, ta 2 lokala, spomenuta birtija i fast food bar su jedini koji imaju dostavu hrane do nas(!). Wolt, Bolt itd. ne dostavljaju na području gdje ja živim. Isprobavala sam njihove aplikacije, ali ništa, oni ne dostavljaju po zagrebačkim selendrama. 

Tako da ja stvarno svu hranu od koje se debljam - sama pripremam! 

Bloganje i bacanje

 

Ne znam koliko dugo sam blejala u ovu sliku na jednom blogu. Recept mi je bio sporedan, slika me fascinirala: u jednom loncu (ili rajngli) na srednjem dijelu slike prikazana je napravljena, a ta neka, valjda palenta, onda je u onoj tavi otraga napravljen nekakav umak(!?), i onda je u prednjoj, manjoj tavi servirana, a valjda ta ista palenta i na njoj umak(!?). 

WTF???

Zašto je ta palenta(?) i taj umak(?) serviran u toj manjoj tavi, ako je palenta skuhana u loncu, a umak u većoj tavi??? Znam da sam ja retardirana, ali ja to fakat ne razumijem. I stvarno sam par minuta blejala u sliku. I nikako nisam mogla shvatiti zašto je to servirano u maloj tavi.

Onda sam bacila pogled na recept: u njemu piše da blogerica reklamira to nekakvo suđe na svojem blogu! Ahaaaaaa! Pa naravno da onda mora na sliku utrpati što više tog suđa, zato ona ne servira hranu u tanjurima kao obični smrtnici poput mene, nego ona to servira u malim tavama(!).

Nije čudo da moj blog nije bio popularan. Ja sam hranu servirala u tanjurima ili zdjelama. Nikad nisam servirala obrok u manjim tavama. A što onda, svakome tko je bio tamo prisutan (svojoj obitelji?) na ručku/večeri, servirala je tu neku palentu i umak u posebnoj maloj tavi? A koliko ona ima tih manjih tava? Ili je, kao što neke blogerice prakticiraju, tu hranu pripremila samo da bi ju fotografirala u tom suđu koje mora izreklamirati, i onda je hranu bacila? Pisala sam već, food bloganje je skup  hobi. 

Gledanje u druge ljude dok jedu

 

Na nekom blogu autorica bloga napisala je:

Dakle, ona voli gledati druge kako jedu.

Kako je meni to jezivo. Kako ju nije sram to napisati.

Kako to izgleda kod nje? Sjedne si nasuprot, i što - pilji u ljude dok jedu?

Znam, da, dobro, znaaaaaam: ja sam ta koja je nenormalna i retardirana, a blogerica koja pilji u ljude dok jedu, nije nenormalna i retardirana. Ajme.

Dobro, kod mene je to drugačije zbog kojekakvih dijeta, pardooooooon, zdravih prehrana na kojima sam bila. Pisala sam već o tome da sam pola života provela na dijetama/zdravim hranama koje mi se gade i meni ide na živce gledati druge (koji nisu na dijeti/zdravoj prehrani) kako jedu hranu koju bih ja željela jesti, a ne smijem (a tako sam željna te ukusne hrane!). Smeta mi što oni jedu sve što hoće, kad hoće i koliko hoće, i još k tome je većina(!) njih koščato-oglodano-ispijeno-osušeno-izmoždeno-anoreksično mršava! Prestrašno je kad sjedim za stolom s takvima, i oni trpaju u sebe bez kraja i konca (i tako već godinama!) – a niti se debljaju, niti se razbolijevaju od kojekakvih bolesti. Ja stvarno čekam da barem pola moje rodbine, susjeda, poznanika… krepa od kojekakvih bolesti izazvanih time što jedu sve što hoće tj. nisu na dijetama/zdravim prehranama.

Ok, spomenuta blogerica očito nije na dijetama ili zdravim prehranama, pa i ona trpa u sebe kao i drugi te onda očito voli i gledati te druge kako trpaju u sebe, a i oni valjda gledaju nju, kako ona trpa u sebe – pa se onda svi međusobno gledaju kako trpaju u sebe.

No, ja, i kad nisam na dijeti/zdravoj prehrani i jedem nezdravu hranu koju volim, ne volim gledati druge ljude kako jedu. Zašto bih ih gledala??? Boli me jer znam da će oni isto tako jesti i sutra i prekosutra i preprekosutra…, a ja ću kad-tad opet morati biti na dijeti, pardooooooon, znam, danas se ne kaže da si na dijeti, nego da se zdravo hraniš. Meni dođe da se zbljujem samo pri spomenu zdrave hrane. A kad ju još i fakat moram jesti, dođe mi da si prospem mozak.

Stvarno je jadno kad sjedim negdje na nekoj proslavi i svi jedu kolače, torte, pečeni krumpir, kruh, francusku salatu,… a ja ili ne jedem ništa (prosjedim par sati za stolom pijući vodu) ili eventualno jedem (zelenu) salatu. Znam da je zdravožderima  to romantično, oni su sami sebi divni i krasni jer su oni pojeli zdravu zelenu salatu, dok su drugi trpali u sebe kolače, torte, francusku salatu, kruh…

Ja tim zdravožderima mogu reći samo jedno: jebala vas zelena salata.

I da, nije mi jasno zašto ta spomenuta blogerica koja voli piljiti u ljude dok jedu, ne mora biti na dijeti, pardooooooooon, na zdravoj hrani??? Pa ak je ta zdrava hrana tak super kao što meni to svi tvrde, zašto ona ne mora jesti sav taj zdravi kurac (vjerujte, po receptima na njezinom blogu je očito da se ne hrani zdravo!).