Kupaonica

Život je težak i onda umreš. Već skoro 2 godine liječnici me „liječe“ gladovanjem. Ja ne želim smršaviti, ne smeta mi što sam debela. Ali, eto, mrcvare me zdravom prehranom.

Što mi se još mora dogoditi?

E, pa najnovije je: da se smrzla cijev u kupaoni. Živim u jednoj sobi uz koju je kupaona. Ta soba i kupaona su odvojene od ostatka kuće. Nije to ništa moderno, elegantno, ugodno, udobno… : namještaj je star oko 25 godina, i kupaona je toliko stara, ali barem je funkcionalno. Ali, sad kad su temperature niske, cijev se smrznula i ja očito, nemam vode u kupaoni. Naravno, sad ništa ni od popravka. Ne znam koliko moram čekati da zatopli pa da se to eventualno popravi  (za ogromne novce). I sad ja lijepo živim ko u srednjem vijeku. Toplo se obučem i obujem, uzmem kantu, odem ju napuniti vodom u drugi dio kuće (tamo se ništa nije smrzlo) i onda opet šlepam kantu po 15 stepenica do kupaone. Kad serem i pišam, nalijevam vodu iz kante u zahod. Ne znam što sa mnom nije u redu, zašto sam ja tako razmažena da je meni problem tako nosati vodu.

To mi je mama rekla.

Ja sam najprije 1 cijeli dan šutjela  oko novonastale situacije i ništa nisam rekla. Htjela sam izbjeći pričice koje inače dobijem servirane u takvim situacijama. Ali onda, nakon što sam morala za svako pranje, ruku, pranje, žlice, pranje tanjura,… šlepati vodu u kanti, počela sam kukati. Moja  mama je pošizila i rekla da ja samo prigovaram, i onda su krenule pričice koje sam htjela izbjeći: ona je 19 godina života živjela u kući bez kupaone itd., itd., itd. 

Ne znam što da kažem. Ja sam odrasla krajem 20. stoljeća. U kući je bila kupona i ja sam navikla da ima vode – ne znam kako sam ja tako razmažena i imam tako visoka očekivanja pa očekujem da je u kupaoni voda u slavini. Ok, znam da u mnogim dijelovima Hrvatske ljudi nemaju vodovod. Što od mene očekujete? Da i ja budem solidarna s njima pa da kažem da baš uživam nosati kante s vodom? Ne znam što sa mnom nije u redu, al ja ne uživam u tome. Npr. ako se želim istuširati, trebam se toplo obući, spustiti stepenicama, obuti gležnjače, prijeći preko dvorišta (no, barem je snijeg očišćen!), onda trebam obući papuče u prizemlju, i onda opet popeti stepenicama do kupaone. I onda kad završim, onda se opet trebam toplo obući, spustiti stepenicama, obuti gležnjače, prijeći preko dvorišta, prezuti se u papuče i opet se  popeti stepenicama u sobu. I sve to nadajući se da se neću prehladiti na toj zimi.

Ili kad hoću nešto oprati, evo kako je to izgledalo jučer. Skužim ja da mi je torba za kupovinu sva prljava, pošpricana (snijeg, sol, bljuzga…). Uzmem ja torbu, obučem se i spustim stepenicama, obujem gležnjače, prijeđem preko dvorišta, uđem u prizemlje, obujem papuče, popnem se stepenicama i operem ja torbu u kupaoni u drugom dijelu kuće. I onda se lijepo spustim stepenicama, obujem gležnjače, prijeđem preko dvorišta, obujem papuče i  popnem se stepenicama u sobu.

Onda se sjetim da moram oprati gležnjače u kojima idem na posao i izglancati ih. Uzmem ja gležnjače, obučem se i spustim stepenicama, obujem gležnjače (za po doma), prijeđem preko dvorišta, uđem u prizemlje, obujem papuče, popnem se stepenicama i operem ja gležnjače u kupaoni u drugom dijelu kuće. I onda se lijepo spustim stepenicama, obujem gležnjače, prijeđem preko dvorišta, obujem papuče i  popnem se stepenicama u sobu.

Onda se sjetim da imam nešto rublja za oprati na ruke, a namjeravala sam to ovih dana. Ništa, uzmem ja to rublje, obučem se i spustim stepenicama, obujem gležnjače, prijeđem preko dvorišta, uđem u prizemlje, obujem papuče, popnem se stepenicama i namočim ja to u kupaoni u drugom dijelu kuće. I onda se lijepo spustim stepenicama, obujem gležnjače, prijeđem preko dvorišta, obujem papuče i  popnem se stepenicama u sobu. Ponovila sam cijelu procederu hodanja i preoblačenja nakon što se to rublje namakalo koji sat…

I tako svaki put kad mi treba voda…

Ima ja nekoliko plastičnih kanti i boca vode u ovoj nefunkcionalnoj kupaoni sa smrznutim cijevima. Ali ta voda je hladna, a kako ja i inače imam problema s kožom, ne mogu to sve peruckati u hladnoj vodi. Pogotovo zimi imam velikih problema s kožom na rukama (šakama/dlanovima). Stalno je suha, stalno mi puca, mažem ruke 10ak puta na dan kojekakvim kremicama i niš, naročito mi je oko noktiju sve ispucalo. E, vidiš, vidiš – pa ja sam skoro 2 godine na zdravoj hrani. Budući da zdravožderke non stop trkeljaju kak su se one naprosto preporodile otkad su na zdravoj hrani: koža im se očistila, glatka je, sjajna, elastična… Zašto kod mene nema nikakvog poboljšanja???

E da, ja sam samo nešto manje od 2 godine na zdravoj hrani, to očito nije dosta. Moram pričekati još koju godinicu (li 20ak???) da i ja doživim sve te proklete divote i krasote na koži. Moš´ mislit, kak ću se ja još 20ak godina ovako izgladnjivati na zdravoj prehrani, nema šanse, makar crkla!

Budući da imam spomenute flaše i kante s vodom, kad trebam oprati šalicu, čašu, žlicu… ne idem preko dvorišta u drugi dio kuće – nego to onda perem u toj hladnoj vodi. Divota.

A svaku večer uzmem plastične kante i boce koje sam ispraznila tijekom dana i idem u drugi dio kuće po vodu: obučem se i spustim stepenicama, obujem gležnjače… već sam opisala kako ta procedura izgleda. I tako nekoliko puta: ovisno o tome koliko kanti i plastičnih boca moram napuniti vodom (ne mogu ih sve nositi odjednom). A neki dan sam trknula kantom punom vode o stepenicu i naravno: polijala stepenice. Onda sam to morala ići čistiti da se ne bi razlijana voda smrzla po stepenicama. Krasno. 

Vidim da svi oko mene imaju uređene, moderne kupaone. Ja nemam. Sram me je kad netko dođe i vidi da je kod nas sve staro. Ova soba u kojoj sam ja, te kupaona  – stare su 25 godina i one za moj pojam spadaju u uređene(!!! ) – ostatak kuće (spavaće sobe, dnevni boravak, kuhinja, kupaonica) star je oko 45 godina i namještaj i stolarija itd. Mi nemamo novaca da to renoviramo.

Ja sam bila zahvalna na ovoj 25 godina staroj kupaoni; barem je bila funkcionalna. Sad više nemam ni to.

Zašto ja ne mogu imati ni taj minimum minimuma? A kad kažem da sam nesretna zbog toga, onda ispadam razmažena. A blago vama svima nerazmaženima, jer je vama normalno da nemate vode u kupaoni!

Primijetila sam da zadnjih par godina ljudi snatre o životu u prirodi, na selu… i slične pizdarije. Ja živim na selendri otkad znam za sebe i uvijek sam se htjela izvući odavde. Ne znam što je vama svima tako romantično na selu.

No, zanimljivo mi je da, iako puno ljudi trkelja da bi oni htjeli živjeti na selu, zašto, kad se recimo prodaje stara kuća na selu 20ak km od Zagreba, koja nema priključak za vodu (te se zato prodaje  praktički u pola cijene) – nema zainteresiranih??? Pa gdje ćeš bolje iskusiti seoski život, nego u kući bez vode??? A što, vi ste predobri za to da bi ste živjeli u kući bez vode??? A pička vam materina, kako ste vi razmaženi! Isto ko i ja – i ja isto hoću imati vodu u kupaonici, pa mi mama kaže da sam razmažena.

Slika je preuzeta s interneta.