Da je zdrava hrana ukusna – svi bi bili mršavi

Dakle, već godinu dana liječnici me „liječe“ zdravom dijetnom prehranom. Ok, nemam pojam kojeg sam točno dana krenula na to gladovanje: nisam krenula u to onaj dan kad su mi to napisali pod terapiju u liječnički nalaz, a niti sljedeći dan, nego je meni trebalo par dana da prihvatim činjenicu da moram početi gladovati – a nisam si zapisala kojeg sam točno dana počela s tom odurnom prokletom, zdravom prehranom koja mi se gadi. Ali znam da je to bilo krajem siječnja 2016. Tako da, do danas 31. 1. 2017. sigurno ima godina dana (ili koji dan više) otkad se patim na toj odurnoj zdravoj hrani.

Smršavila sam 31 kilu. I što se to u mojem životu promijenilo (na bolje?)?

Doslovno, apsolutno, zaista ama baš ništa.

Vidim da neki blogeri-zdravožderi koji su iz nekog razloga prešli na zdravu prehranu, izvještavaju da im se život kompletno promijenio: nabolje, sve im je super, sve im se u životu posložilo(???).
Wtf?

Ja bih zadnjih godinu dana opisala kao godinu dana gladovanja na zdravoj hrani. I što je uslijed toga postalo super u mojem životu?

Na poslovnom planu meni se nije promijenilo doslovno, apsolutno ama baš ništa: radim oduran posao koji mi se gadi (šaljem ja molbe već godinama kako bih našla drugi posao; ali očito ga nisam našla). 

Stalno sam pod stresom, nikad gotova s poslom, uvijek ima još nešto što moram napraviti jer to spada u moja zaduženja pritom uopće nije bitno je li vikend, praznik ili koje je doba dana ili noći. 

To što sam smršavila 31 kilu – nije mi nikako uljepšalo/poboljšalo/popravilo situaciju na poslu. Ne tražim posao manekenke, glumice itd. pa mi gubitak kila apsolutno nije pomogao da nešto promijenim na poslu. Ni financijski se apsolutno ama baš ništa nije promijenilo na bolje: zapravo, više trošim na hranu. Da, može zdrava hrana biti jeftina, ali općenito, zdrava hrana je meni odurna i neukusna i ja zaista kupujem i isprobavam i neke skuplje stvari ne bih li našla nešto  iole ukusno – nisam to našla, ali novce sam potrošila.

Na ljubavnom i tzv. prijateljskom planu također se nije promijenilo doslovno, apsolutno ama baš ništa. Ok, promijenilo se to da ne izlazim i ne družim se s ljudima. Činjenica je da je 99% moje rodbine debelo, a i ¾ prijatelja su debele. I oni jednostavno vole uživati u ukusnoj, tzv. nezdravoj hrani. A i ovi koji nisu debeli – oni također obožavaju uživati u ukusnoj (tzv. nezdravoj) hrani, ali  oni to smiju jer su blagoslovljeni dobrim genima – pa iako nemaju ravan trbuh, nisu utegnuti, imaju strije i celulit, visi im koža pod pazuhima, nemaju kondicije,… - jednostavno su košćato-žgoljavo-mršavi bez obzira na to koliko ukusne (tzv. nezdrave) hrane trpaju u sebe. Mene boli kad na obiteljskim ili prijateljskim slavljima, druženjima… gledam kako oni smiju uživati u ukusnoj (tzv. nezdravoj) hrani kakvu vole, a ja ne smijem. Zato izbjegavam takve susrete. Oni znaju da sam ja sad već godinu dana na toj zdravoj prehrani i vide da sam smršavila – jasno im je da sam smršavila jedući odurnu zdravu hranu koja mi se gadi. Nitko od njih nije poželio početi se tako hraniti jer vide koliko se ja patim zadnjih godinu dana, a i sami znaju koliko je zdrava hrana odurna i ne žele ju jesti. Udaljili smo se, prije smo razmjenjivali recepte za kolače i druge fine stvari, otkad ja jedem zdrave splačine ne sudjelujem u pričama o receptima za ukusnu tzv. nezdravu hranu. Valjda sam si sama kriva jer sam preosjetljiva – boli me gledati kako oni uživaju u hrani kakvu bih ja htjela jesti. Zato ne idem na ta kojekakva slavlja/druženja... zašto da gledam kako se oni goste ukusnom hranom dok ja jedem neko svoje odurno, zdravo sranje koje mi se gadi?

Sviđa mi se ova misao, u prijevodu: ići u restoran i naručiti salatu isto je kao platiti kurvi za zagrljaj. To je živa istina. Što, zar da ja na slavlju, dok svi uživaju u ukusnoj, kaloričnoj, teškoj, zasitnoj,... hrani - jedem nekakve nemasne, niskokalorične splačine (koje su pripremljene na zdrav način, npr. osušene u pećnici bez dodatka masnoće umjesto da su fino ispržene (mljac!!!) u litrama masnoće?).

Da je zdrava hrana ukusna – onda bi svi na svijetu bili mršavi.

Što se zdravstvenog stanja tiče, jedino poboljšanje je da imam donekle redovitu mjesečnicu. Što se liječnika tiče, očekuju da smršavim još preko 20 kila. I dalje mi ne daju lijekove, nego me „liječe“ dijetom (TRAŽILA SAM LIJEKOVE!!! UMJESTO ZDRAVE PREHRANE!!! – ali neeeeeeeeeeeeeeeeeee, oni meni i dalje propisuju samo  dijetu: to mi doslovno piše u nalazu!!!). 

Ne vidim te sve silne divote i krasote koje se ljudima dogode u životi kad se prebace na tzv. zdravu hranu. Do kad moram čekati da vidim neki rezultat? Pa da, rekli su liječnici meni, da bih do kraja života trebala biti na tom zdravom sranju (imam 35 godina). I oni to očito stvarno misle. A ja to apsolutno nemam u planu. Kad sam krenula na tu prokletu odurnu dijetu, moj plan je bio i ostao: smršaviti iole do te neke težine koju oni očekuju da imam i onda kad mi malo sjašu s vrata: vratiti se svojim prehrambenim navikama. 

Naravno, da ću se onda opet udebljati! Meni je normalno da ako uživam u životu i ako jedem hranu koju volim, da ću se udebljati. Ja volim: masnu, kaloričnu, prženu, zasitnu, tešku hranu isključivo od bijelog brašna i bijelog šećera,.... Da, ja to volim! Ja nemam problem s tim da se udebljam 30ak kg koliko sam smršavila u ovih godinu dana. Ja ionako nisam htjela smršaviti, nisam imala u planu više ikad ići na dijetu! Niti želim biti mršava, i ne vidim razlog zašto ne bih imala oko 114 kg (koliko sam imala u siječnju 2016. kad sam krenula na tu odurnu zdravu prehranu). Ovaj dolje crtež odlično prikazuje situaciju: ja nemam apsolutno ama baš ništa protiv da vratim izgubljene kilograme i nemam ama baš nikakvu namjeru držati se zdrave prehrane. Kad mi liječnici malo sjašu s vrata  s tom zdravom prehranom: vratit ću izgubljene kilograme jer ću uživati u hrani kakvu volim!!!

I dalje čekam i one divote za koje zdravožderi tvrde da im se dogode (odmah, prvih mjeseci(!)) kad počnu jesti zdravu hranu: lijepa kosa, koža i nokti. Ja u godinu dana nisam primijetila doslovno, zaista apsolutno ama baš nikakvo poboljšanje. O tome sam već pisala. Nakon koliko godina zdrave hrane se navodno popravi ten, nokti i kosa???

Što se mog psihičkog stanja tiče: nikad nisam bila ovako jadna. Rasplačem se pri pomisli na porciju zdrave hrane koja mi je na repertoaru. U dućani se rasplačem kad prolazim pokraj onoga što ne smijem jesti:  finog bijelog kruha isključivo od bijelog brašna ili pizze od isključivo bijelog brašna ili kolača napravljenih isključivo od bijelog brašna i bijelog šećera (gade mi se integralno ili raženo brašno, med, stevija…). Uzimam sredstva za smirenje. Ne znam kako bih izdržala godinu dana na zdravoj hrani bez toga.

Nikad nisam skrivala: u ovih godinu dana svaki tjedan imala sam jedan dan kad sam jela nešto tzv. nezdravo što ne smijem ni pogledati, a kamo li jesti. U 2 navrata nisam bila samo jedan dan na tzv. nezdravoj prehrani, nego sam nekoliko dana za redom uživala u onome što volim (o tome sam pisala: Pojest ću sve kolačiće, Živim život i Voljena "nezdrava" hrana kao moj lijek). 
Ali koja je muka živjeti na toj zdravoj hrani 6 dana u tjednu!!! Osim u 2 navedena slučaja kad sam guštala danima, inače sam zaista samo jednom tjedno jela nešto ukusno što volim, a ostalih 6 dana jela sam proklete, odurne, gadne, zdrave stvari koje mi se neopisivo gade!

Ako se netko pita, zašto izbjegavam obiteljska/prijateljska druženja ako ionako svaki tjedan barem jedan dan jedem nešto što ne smijem – zašto onda na idem na ta druženja i zašto onda tamo ne jedem tzv. nezdrave stvari. Odgovor je jednostavan: nikad ne znam što će na tim susretima/slavljima/druženjima biti posluženo. Ja volim masnu, kaloričnu, tešku, zasitnu,… hranu isključivo od bijelog brašna i bijelog šećera – ali ne volim svu takvu hranu, tj. sve namirnice, sve vrste jela, ne volim sve vrste kolača i sve načine pripreme jela. Ima stvari za kojima žudim 6 dana u tjednu i sama sam sebi dozvolila da si jednom tjedno priuštim to što želim – i to baš točno takvo kakvo želim: a ne da se na nekoj proslavi moram zadovoljiti nečim što jest i masno i kalorično i zasitno…, ali što zapravo ne volim ili mi se ne sviđa način na koji je pripremljeno. Kad bih na npr. nekom slavlju pojela nešto što je tzv. nezdravo, masno, kalorično...  ako mi se to jelo zapravo ne sviđa - to bi bilo kao da sam jedan dan bez veze potratila na uživanje u nezdravoj hrani: jer nije bilo posluženo ono što ja zaista volim i želim. Bolje da jedem tzv. nezdravu hranu koja mi se zaista baš sviđa. Možda sam izbirljiva, ali smatram da nakon što 6 dana u tjednu jedem prokletu, zdravu, odurnu hranu koja mi se gadi – imam pravo jedan dan u tjednu uživati baš točno u onakvoj masnoj, kaloričnoj, teškoj i zasitnoj hrani od bijelog brašna i bijelog šećera kakvu volim i želim.

Svaki dan fali mi masna, kalorična, teška, zasitna hrana… isključivo od bijelog brašna i bijelog šećera i za tim stalno čeznem.  I kako da ja sad budem sretna?

Čime sam ja to profitirala u tih godinu dana jedenja odurne zdrave hrane koja mi se gadi???

I ne, nakon godinu dana(!) nije ništa lakše. Nikad nisam voljela zdravu hranu. Al otkad me „liječe(?)“ zdravom prehranom,tj. otkad praktički svaki dan za svaki obrok jedem zdrava, odurna, nemasna, neslana, niskokalorična, lagana, nezasitna,… sranja od kojih sam non stop gladna i koja mi se nadasve gade – tek sad sam zapravo svjesna koliko je zdrava hrana ogavna. U siječnju 2016. zdrava hrana nije mi se toliko gadila koliko mi se gadi sad u siječnju 2017. - nakon što ju jedem već godinu dana.

Sve slike preuzete su s interneta.