Živim život

Ovo je život. Kao što sam napisala u prošlom postu (Pojest ću sve kolačiće), već par dana jedem sve ono zabranjeno što mi je nedostajalo: kalorično, masno, teško,… hranu od isključivo bijelog pšeničnog brašna (bez onih raženih i integralnih gadosti!)… I naravno, slastice s isključivo  bijelim šećerom (tonom bijelog šećera!!!), pravi kremasti sladoled (a ne one nekakve smrznute banane koje neuspješno glume sladoled),... Nema riječi kojima bih opisala koliko uživam.

Ovih dana sam jednostavno presretna! Od siječnja  se nisam ovako dobro osjećala! Svaki dan, od doručka do večere jedem samo ono što volim i želim! Zadnjih par dana nisam ni vidjela nešto od tzv. zdrave hrane, a kamoli jela. 

I ne, nisam imala nikakvih problema s prijelazom sa „zdrave“ na „nezdravu“ hranu. Zadnjih dana jedem sve tzv. „nezdravo“ što volim i niti mi je zlo, niti mi je muka,  niti mi se povrća,  niti imam osjećaj da sam se prenajela, niti mi se spava,… - a jedem, ne duplo, nego sigurno tri puta više dnevno, nego što sam jela na onoj usranoj zdravoj prehrani.

Baš sam neki dan išla na pizzu – ove godinu još nisam jela pizzu! Naručila sam veliku pizzu s puuuno masnog sira i pojela sam ju bez problema. Za stolom nasuprot mogu bili su, valjda sin (oko 16ak godina) i tata (deda?) preko 50 godina: svaki je naručio za sebe veliku pizzu. Kad su se najeli(?) zvali su konobara da im to presipa u kutije za ponijeti kući – i jednom i drugom je ostalo oko pola pizze. Ne znam jel oni stvarno ne mogu pojesti veliku pizzu il je stvar u “samokontroli“: oni „znaju da ne smiju“ pojesti cijelu veliku pizzu!?
Zašto su onda uopće naručili veliku pizzu???

Nema riječi kojima bih opisala kako se dobro osjećam jedući hranu koju volim! Reći da volim ukusnu, masnu, kaloričnu, tešku,… hranu  i da uživam  u njoj – jednostavno ne izriče dovoljno dobro u kojoj mjeri ja zapravo obožavam takvu hranu!

Čak me ni problemi na poslu ne diraju! Na poslu stalno imam nekakvih sranja (ok, nisam ja jedina i drugi imaju problema na poslu). Al, npr. prije 2 tjedna, nakon jednog odurnog dana na poslu, kad sam došla doma, stavila sam si u tanjur odurnu juhu koju moram jesti jer je to navodno zdravo. I tako jedem ja tu neku slankastu povrtnu vodurinu i suze mi klize niz lice od jada. Ne znam jel mi veća muka bila od problema na poslu ili zbog te odurne juhaste vodurine koju sam morala jesti. Slana juha u tanjuru – slane suze na obrazima. Da i nemam problema na poslu - kad se sjetim zdrave hrane, lila bih suze u tu zdravu, odurnu juhetinu!

Sada, kad dođem s posla, uživam u hrani koju volim! Naravno da se i sad, dok jedem nešto što volim,  sjetim problema na poslu, ali sad si mislim: ma tko ih jebe!!! I sutra ću opet imati problema i opet će me maltretirati i kinjiti i ponižavati i vrijeđati i provoditi mobing,…  Ali ovog trenutka ću uživati u ukusnoj hrani koju volim!!! Nema ni kolege ni šefa ni ne znam koga - tko bi me spriječio da uživam u ovoj masnoj, teškoj, kaloričnoj,…  hrani od bijelog brašna i bijelog šećera koju obožavam!!!

Neki dan na poslu, slušam „popovanje“ o ovome ili onome – meni to sve ide na jedno uho unutra na drugo van i mislim si: samo ga ti seri koliko te volja! Danas kad dođem s posla, jest ću nešto ukusno što volim - masno, kalorično, prženo u litrama ulja,...

I nije mi žao i ne osjećam grižnju savjeti. Štoviše, zamišljam kako bi ona doktorska glupača koja mi je propisala zdravu dijetnu prehranu  izbečila oči i zabezeknuto piljila u mene da me vidi kako jedem sve ono što mi je zabranila. Joj, da mi je vidjeti njezinu facu u takvoj situaciji! Neprocjenjivo.

Znam da ću se za par dana morati vratiti na odurnu „zdravu“ prehranu. Al´ u stilu Scartlett O'Hare: O tome ću misliti sutra.

Sve slike preuzete su s interneta.