Opet.

Ja ne mogu vjerovati.

Pisala sam već da sam, kad sam nekih tjedan dana bila na LCHF dijeti, dobila proljev i pisala sam već o tome kako mi se to dogodilo u gradu pa sam tako posrana hodala okolo.

Prije nego što nastavim: i dalje vrijedi ona stara - kome se ne sviđa što pišem, neka ne čita. 

Sad mi se to dogodilo i na zdravoj dijetnoj prehrani i bilo je gore nego onda na LCHF-u. Naravno da sam već imala proljev na zdravoj hrani, ali nekako sam uvijek bila kod kuće, pa to nije bio takav problem i nikad nije bilo tako strašno, tj. nije bila tolika količina. Danas nisam bila kod kuće, bila sam u gradu, a nigdje nekakvog kafića ili nečega sa zahodom. Hodam ja ulicom i odjednom to samo počne teći iz mene i slijevati mi se niz noge, skoro do tenisica, nogavice su mi se zalijepile za noge, to je praktički bila sama tekućina. Ajme. Stala sam doslovno nasred ulice, tj. nasred pločnika, i razmišljam što da radim, nisam jednostavno znala što bih, kud bih krenula. Suze su mi krenule od jada.

Otišla sam na autobusnu stanicu i čekala autobus da odem kući. Ovaj put je proljev zaista bio količinski jak i stvarno je smrdilo, nije bilo malo kao na LCHF-u, onda je bila malecka žuta mrlja na hlačama i to je bilo to, još sam cijelo popodne provela u gradu i ja uopće nisam ni u jednom trenutku primijetila da smrdi! A sad, ajme, kako je smrdilo!

Nevjerojatno mi je da proljev, od zdrave hrane koju svi smatraju fantastičnom, tako jako smrdi. Dobro, ja sad ne mogu usporediti kako smrdi proljev od nezdrave prehrane jer dok sam se nezdravo hranila NIKAD nisam imala TAKAV jak proljev!!! Mogu doslovno na prste jedne ruke nabrojati koliko puta sam imala proljev dok sam se nezdravo hranila (dok sam imala viroze i sl.). Ali, nijednom to nije bio takav proljev kao sad, odnosno, tako tekuć i nijednom nije tako smrdjelo! Ja si u svojoj mašti zamišljam da bi proljev uslijed jedenja nezdravo hrane gadno smrdio. Ali, kako je ovo, od zdrave hrane, smrdjelo! Ajme!

Stvarno moram sad ovdje naglasiti da nisam imala problema s proljevom ili s probavom itd. dok sam bila na nezdravoj hrani. A na ovim zdravim prehranama – ajme, to samo teče iz mene, kao što sam rekla, to se već događalo, ali do sad se (srećom) to uvijek dogodilo dok sam bila kod kuće! Meni nikako nije jasno kako zdravožderi mogu biti na toj zdravoj hrani. Meni je to prestrašno. Em sam jadna, em sam živčana jer sam gladna i onda još dobijem takav tekući, smrdljivi proljev!

Nisam sjela u busu, nisam se usudila, da se to sve još više ne zalijepi. Neka ženska u busu koja je stajala do mene  šnjofala je po sebi i po svojoj jakni, ogledavala je svoje cipele, mene je bilo tako sram. Jedna druga ženska, koja je sjedila nedaleko od mene, stavila si je jaknu preko nosa. A gužva na cesti, nikako da stignemo do autobusne stanice na kojoj silazim… Ajme, kako je mene bilo sram!

Mislila sam da je sreća što sam imala crne hlače i dugu crnu majicu, ali kad sam došla doma, vidjela sam da su na majci u visini stražnjice smeđe mrlje. Ajme.

Kako je mene sram! Pa jesu li svi u busu vidjeli te mrlje???

Ajme.

Sram me sutra ići na bus.

Trljala sam se pola sata pod tušem da isperem taj smrad. Spužvu za kupanje kojom sam se prala, bacila sam, ajme kako mi se gadila. A što sam trebala, dezinficirati ju i dalje upotrebljavati??? Nema tog alkohola ili dezinficijensa!

A koliko sam vremena izgubila!

Prvo dok sam namakala i najprije na ruke oprala ukakanu odjeću i onda kantu u kojoj sam to prala...

Pa dok sam onda oprala kadu...

Pa dok se onda to pralo u perilici...

Najbolja je stvar što ta odjeća meni i dalje smrdi. Moram to još jednom oprati!

I svo to sranje samo zbog toga jer me liječnici liječe dijetom i ne daju mi lijekove. Već sam napisala, ne znam koliko puta, da ja ne želim mršava. Sama si sigurno ne bih nametnula tu zdravu prehranu i ovako se mrcvarila.

Dok sam jela nezdravu hranu, nikad se nisam tako osramotila, jer kao što sam rekla: na nezdravoj hrani nikad nisam imala takav proljev. 

Može li mi netko od zdravoždera koji se kurče s tim da je zdrava hrana presuperdivna i presuperkrasna, objasniti što se to vama toliko sviđa u tome da vam se nasred ceste počne proljev slijevati niz noge? Ili što, vi date otkaz da bi bili doma (nezaposleni), dok ste na zdravoj hrani? A što, svi ste bogati, pa ne morate raditi nego ste doma na zdravoj prehrani??? Ja ne mogu dati otkaz i sjediti doma dok sam na zdravoj prehrani.

U redu, znam već, problem je u meni. Sad si zdravožderi, kad ovo čitaju, misle „Pa što ona cendra, oko tog proljeva, meni je to sve normalno, mora se organizam priviknuti na zdravu hranu“.

Blago vama, kad je vama to normalno, meni to nije normalno.

A j... mene glupu u pi... mater..., ali ja ne mogu shvatiti kakve vi to divote i krasote vidite u toj prokletoj zdravoj hrani??? Patim se već skoro 8 godina jedući sva ta gadna, ogavna, usrana zdrava sranja koja mi se gade. Ja nikako da doživim sve te jeb... divote i krasote. Jel to kad ti se proljev slijeva niz noge nasred ulice, jel to jedna od tih divota i krasota?

Mene se to uopće nije svidjelo. Ne znam što sa mnom nije u redu, zašto se meni to nije dopalo. Znam da su neki od vas zakletih zdravoždera, kad su se prvi put tako ukakali, bili euforični od divote i krasote i zaključili: "Ajme, kak dobro, želim biti na zdravoj hrani, onda ću se češće moći tako ukakati u gaće na cesti."

J... vas glupe.

Nadalje, zanima me što vi zdravožderi napravite, kad se uslijed jedenja zdrave hrane pokakate u gaće nasred ulice? Pretpostavljam da će sad neki reći da oni u autu imaju rezervnu odjeću… ili da se odvezu kući kad im se tako nešto dogodi.

Hmmm.

Znači jedan od preduvjeta za zdravu prehranu je: imati auto. Ja nemam novaca da si kupim auto.

43 grama mesa za večeru

Krepavam od gladi na dijeti, joooj, pardooooooooon, na zdravoj hrani.

Za ručak i večeru smijem pojesti po 120 g mesa, naravno: nemasnog, neukusnog, kuhanog. Budući da se meni ne da nakuhavati svaki put po 120 g mesa, ja skuham ili ispečem 500-800g, podijelim na porcije, spremim u frižider i jedem to po 3 dana. Sad mi je ostalo još 120 g za večeru. Stavim ja kutiju iz frižidera na kuhinjski pult. Dođe moja mama, pita što ti je to, ja odgovorim da je to meso i otrgne ona trećinu toga i utrpa u usta taj komad odjednom. A ja ne znam bih li počela vrištati ili plakati. Ali, suzdržala sam se i šutim. Prokomentira ona da je suho i žilavo. Ne govorim ništa, znam da je suho i žilavo, pa to je zdrava dijetna hrana, nitko ne očekuje da to bude ukusno (zdrava hrana treba biti zdrava i hranjiva, a ne ukusna). I dok si ja pripremam povrće, ode ona, ali se opet vrati i opet otrgne trećinu tog mesa i opet utrpa u usta cijeli otrgnuti komad. Meni je došlo da počnem vrištati od muke. Em sam gladna, em sam jadna, em se mrcvarim na toj zdravoj hrani svaki dan – a sad nemam ni što jesti za večeru. Izvagala sam tu trećinu mesa koja je još ostala. Ostala su točno 43 g. I što da sad ja jedem? Nemam nikakvo drugo odmrznuto meso. 

Nije mi jasno zašto mi je morala to pojesti. Ona ionako nije na dijeti, već si je danas pohala meso i pekla krumpir, jela je i kolače od jučer i još joj je susjeda danas donijela nekakve kolače (ne znam  kakve, nisam gledala, znam da to ne smijem ni pomirisati). I sad joj je za večeru baš falio komadić mog suhog i žilavog mesa. A kako je ona to na dva puta utrpala u usta! A ja si tih 120 g mesa rezuckam na 20ak komadića da bih što duže i što sporije jela. Pa da tih 120 g utrpam u usta u 3 zalogaja, obrok bi bio gotov za manje od minute, ne bih ni znala da sam jela.

Uvijek mi predbacuje to što sam debela (iako je i ona debela). Još prije više od 20 godina (ne znam kad je to točno bilo, bila sam još srednjoškolka), imala sam oko 70 kila (da, znam, bila sam debela, tj. najdeblja u razredu), točno se sjećam kako je moja mama komentirala: “Kako ćeš se tako debela kotrljati u vjenčanici do oltara? Kako će to izgledati?”

Nisam tada planirala nikakvu udaju niti sam o tome razmišljala, ali nju je jako brinulo što ću ružno izgledati u vjenčanici, što će rodbina reći kad me vide takvu debelu u (bijeloj?) haljini. Nisam ništa rekla.

10ak godina kasnije, kad sam se zdebljala još kojih 20 kila, komentirala je: "Kako ćeš se tako debela ikad udati?" 

Nisam ništa komentirala, a što sam trebala reći?

Zašto me tako j..., a hoće da budem mršava? Da, dobro, ako što manje jedem to ću više mršaviti, ali ja stvarno ne mogu tako gladovati, meni 43 g mesa nisu dovoljna za obrok. 

Znam da je sad većini onih koji ovo čitaju ta situacija baš zabavna i slatka i komentiraju npr.: „Pa što ona cendra, barem neće natrpati svih 120 grama u sebe i bit će mršava“.

A pi... vam mater..., gadna, usrana, odurna, mršava! Jeb... vas vaša mršavost u pi... mater...!

JA NE ŽELIM BITI MRŠAVA!!!

NISAM JA KRIVA ŠTO ME LIJEČNICI LIJEČE DIJETOM, A NE DAJU MI LIJEKOVE!!!!

 

Kome se ne sviđa što i kako pišem, nek otpi... s mog bloga.

"Preslatko" - što je to?

Već sam pisala da ne razumijem pojam preslatkosti. Nikako mi nije jasno, kako nešto može biti preslatko. Jasno mi je da nešto može biti preslano, (pre)gorko, (pre)kiselo, (pre)ljuto… Ali, preslatko??? Kako se to osjeća u ustima? Ili u tijelu, želucu, mozgu?

Nešto može biti nefino ili neukusno, ali kako može biti preslatko??? Meni su kojekakvi sirupasti kolači (baklava, tulumba…) odurni, ali ne zato što su preslatki, nego su neukusni, a i idu mi na živce kolači koji plivaju u nečemu i koji se “rastapaju”. Osim njih, gadi mi se i med, karamele, pekmezi, marmelade, džemovi, voćni namazi… (ili kako god da se taj sav mazivi kurac zove); jednostavno su mi neukusni, nefini, ne valjaju mi – zato ih ne volim i ne jedem, ali ne mogu reći da su preslatki.

Ok, da, znam danas ima čak i kojekakvih zdraaaaaaaaaaaaavih pekmeza u kojima je smanjen šećer ili je zamijenjen bijeli šećer – ajme, kako je to kiselo ili bljutavo (ovisno o vrsti voća!)!!! Ok, osjetim da je to kiselo i bljutavo, ali u nekom “normalnom” pekmezu ja ne osjetim da je presladak – po čemu bih trebala zaključiti da je nešto preslatko??? 

Da moram birati između tih zdraaaaaaaaaaaaavih neslatkih i normalnih slatkih pekmeza – definitivno bih odabrala slatki (neukusan je, ali barem je sladak).

Ok, znam da je to s preslatkošću individualno, ali ja još NIKAD nisam jela nešto, za što bih rekla da je preslatko. Nikad u životu nisam smanjila šećer u nekom kolaču (primijetila sam da je danas to smanjivanje šećera u slasticama postalo epidemija ili čak pandemija!). 

Ja stvarno često povećavam količinu šećera u kolačima (probam kremu, preljev,... ako meni nije slatko, ja dodam još bijelog šećera kristala). Upotrebljavam samo bijeli šećer jer su ovi drugi odurni (ajme, kako je stevia gorka!). Ništa bolji nisu ni kojekakvi smeđi šećeri, trskini, kokosovi, brezini i slične pičke materine.

Imam ovdje primjer komentara na kakve uvijek blenem. Nije bitno otkud je, ni kakav je to recept; ok, očito je riječ o kolaču (a  znam i da će neki skužit s koje je stranice). 

Najbolje mi je ovo: “Kako je moguće da je nešto slađe od šećera?” 

I ovo: "...jer je tu još i čokolada i meni je to nehumano..."

Ajme, jebo te glupu. 

Kako nešto može biti slađe od šećera, ako u recept ide samo šećer???

Rekla sam da nije bitno koji je to recept, ali u recept od slatkih sastojaka ide samo šećer (ne ide ni med ni pekmez niti ikakvo drugo sladilo!). U smjesu idu kakao i čokolada za kuhanje (čak i kad uzmete  čokoladu s niskim udjelom kakaa, ta čokolada za kuhanje je svejedno odurno gorka!). Ok, sad će ispast da je to također individualno. Ok, dobro, ispravak: MENI je i čokolada za kuhanje sa “samo” 33% kakaa gorka! One neke čokolade s preko 70% kakaa - ajme kako je to gorko!!! Ja to ne mogu jesti, pa zato to ne upotrebljavam ni za kolače. Najviši udio kakaa koji toleriram u čokoladi za kuhanje je oko 52% (ali i to je gorko!) - zato i u npr. glazuru dodam šećer. Kad dobijem na poklon one kojekakve (skupe) čokolade sa 70% ili 90% kakaa (ajme kako je to gorko!!!), ja to poklanjam dalje. 

Koliko god puta sam radila dotični recept, nikad nisam smanjivala šećer. A ona bi ga i u tijestu(!) i u preljevu(!) smanjila i to odmah za pola(!). I još je napisala da bi čak povećala količinu kakaa u smjesi. 

Ajme, jebo te glupu. Pa kakao je gorak! Em bi smanjila šećer na pola, em bi povećala količinu kakaa (pretpostavljam da upotrebljava i neku supergorku čokoladu za kuhanje s 90% kakaa). Pa tko može jesti tako neslatke kolače??? Piše ona u komentaru da kombinira čokoladu za kuhanje i mliječnu čokoladu - u receptu se mliječna čokolada ne navodi; da, ona jest slatka, ali da može kompenzirati smanjivanje količine šećera na pola - nema šanse. 

Ako se netko pita zašto meni smeta, što drugi smanjuju količinu šećera u kolačima, objasnit ću vam.

Crkavam na dijeti, pardooooooooooooooooooooon, znaaaaam, daaaaaa, to se zove zdrava prehrana, bolje zvuči kad se tako kaže.

Povremeno idem na neki obiteljski ručak, proslavu… te odlučim da neću biti na dijeti, nego sama sebi dam dozvolu da uživam u hrani (neću se ispričavati zbog toga!!!). I onda posluže neslatki kolač. A u pičku materinu! I ponosna(!) domaćica još sama sebe hvali i busa se u prsa da je smanjila količinu šećera, jer bi to (njoj?) bilo preslatko.

A jebo te glupu.

Onda ispada da ja moram ispaštati taj jedan dan kad želim pojesti fiiiiiiiiini kolač - zato što bi DRUGIMA kolač bio presladak.

WTF???

Komentatorica je, kao što se gore vidi u komentaru, napisala da je njoj nehumano što je u recept uz šećer "... još tu i čokolada..."

E pa meni je nehumano što se od mene očekuje da jedem neslatke, bljutave splačine - jer je DRUGIMA u originalu kolač presladak.

Eto, zato mi smeta ta manija smanjivanja šećera u kolačima.

A zašto je uopće u originalnom receptu navedena ta količina šećera koja je navedena, ako sad postoji masovna potreba da se količina šećera smanji???

Joooooooooooooooooooooj, da, doooooooooooooobro, znaaaaaaaaaaaaaaaaaam  sve vi, poput spomenute domaćice i ove komentatorice, tj. sve vi koje jedete te neslatke kolače, vi ćete sve biti mršave i zdrave i nikad se nećete ni od čega razboljeti i vječno ćete živjeti. Sve ćete biti manekenke i glumice i pjevačice i influencerice… i manekenkirat ćete po svjetskim modnim pistama i zarađivati milijarde.

Ja sam skromna, ne želim biti mršava, ne želim živjeti vječno i ne želim manekenkirati po svijetu i ne želim zarađivati milijarde. Da, dobro ste pročitali: ne želim zarađivati milijarde, ako je uvjet za to zarađivanje da se moram zdravo hraniti (tj. biti na dijeti; jer zdrava prehrana je dijeta!). Da, bilo bi super imati milijarde, ali da ja za to budem na dijeti i da se odričem ukusne hrane koju volim i da svaki dan bavim sportom??? Ajme. Nema tih para za koje bih to radila. Kad vidim po internetu te kojekakve manekenčice, glumičice, pjevačičice,... Ajme, ja ne znam kako njihov mozak funkcionira. Kako to izgleda u njihovoj glavi, jel ovako: "zdravo ću se hraniti i vježbati da bih bila mršava i mogla zaraditi milijarde i onda ću si kupovati dizajnersku obleku, nakit, aute, kuće..."

Kao što sam napisala, ja sam skromna, sve što ja želim je: jesti fine, slatke kolače.

A što se tiče ovog zdravlja s kojim se kurče svi zdravožderi, a i doktori koji mene liječe dijetom, tj. što se tiče tvrdnje da se oni koji se zdravo hrane, nikad ni od čega ne razbole, na to mogu reći samo: malo sutra. 

Ja već skoro 8 jebenih godina (od 2016. otkad su me počeli liječiti jebenom zdravom hranom) čekam da mi se dogode sve te jebene divote i krasote koje se događaju ljudima uslijed jedenja zdrave hrane. Di su u pički materinoj??? Ja nikako da dočekam sve te divnosti i krasnosti. 

Hladni, odrvenjeli trokut pizze

Dođem doma, krepavam od gladi.

Ali, ne smijem jesti ništa ukusno jer sam na dijeti.

Naiđem u kuhinji na hladnu, drvenu pizzu. Tako bih ju rado jela. Nema veze što je hladna i odrvenjela.

Odrezala sam si jedan trokut.

Na slici se vidi veličina tog trokuta. Za usporedbu, da bude jasno kolika je bila ta trokutasta šnita: kraj te šnite je nož (za vašu informaciju: to nije ogromni nož, nego nožić za rezanje).

Ajme, kako je ta hladna, drvena pizza meni bila fina. Ne mogu naći riječi kojima bih opisala koliko žarko želim pojesti ostatak te hladne, odrvenjele pizze.

Daaaaaaaaaaa, znaaaaaaaaaaaaaaam da bi sad zdravožderi rekli: „Ajme, pa ona nije normalna, kako to može jesti, ja to ne želim jesti jer je nezdravo, kalorično…“.

Ajme, kako ja to želim jesti! Meni uopće ne smeta što je to kalorično i nezdravo.

Stvarno je jadno, kad spadneš na to da si kriomice priuštiš taj malecki trokutić hladne, drvene pizze i još se i zbog toga moraš opravdavati.

Bilo bi bolje da crknem. Barem ne bih tako patila.

Da, znam da je nekima to baš romantično, mršavci bi, da tako nađu pizzu u kuhinji, rekli: "Ja to ne želim jesti, jer želim biti mršav".

A jebala vas mršavost.

Već sam više puta napisala da ja ne želim biti mršava, ja nemam potrebu za tim. Ne razumijem zašto se drugi ljudi dobrovoljno mrcvare da budu mršavi, ja se ne mrcvarim dobrovoljno - pa nisam tako glupa da bih sama sebi radila takvu patnju.

Slika je moja. 

Što reći o zdravoj hrani?

 Zdrava hrana je odurna.

Dajmo da sjede 19

 

Kiša pljušti. Na tramvajskoj stanici svi se nabili u tzv. staklenu kućicu. A neka persona, posjela sve svoje vrećice. 

A mi neka stojimo. 

A jebo mene glupu u pičku materinu! Ja sam stvarno glupa, idiotska, retardirana kretenuša, ali ja fakat nikako ne mogu pojmiti zašto te vrećice moraju sjediti???

Zašto dotična persona nije stavila vrećice i torbe na pod???

Već sam ovo pisala ovdje barem 20ak puta: kad ja sjednem, ja vrećice stavim na pod. Ali očito sam ja nenormalna – drugi ljudi, kad sjednu – obavezno posjednu i svoje vrećice(!). A poseban slučaj su oni – koji ne sjednu (!), nego posjednu vrećicu, pa stoje (!!!) nad njom. A majke ti mile!

Ja ne znam što sa mnom nije u redu, pokušavam to razumjeti više od pola svog života, ali ja to jednostavno ne shvaćam.

A onda kad gledam tu sjedeću personu, mislim si: pa ona je mršava. 

A te kojekakve zdravožderske, oglodane visosti, se vječito kurče kako se one zdravo hrane i vježbaju i kako su zato fit i izdržljive i imaju kondiciju itd. – pa koji kurac onda jebote sjediš??? 

Pa nek njezina mršava preuzvišenost stoji, a ja koja nisam fit i izdržljiva i ne hranim se zdravo – ja ću si sjest.

Slika je moja. 

Raskrečena baba

Da ja ovako sjednem, onda bi se ljudi iščuđavali: “što se ova debela tako raskrečila po tramvaju”. Al, ako si mršav, onda nema problema, onda nikome ne smeta.

Sigurno nije na odmet ni što je ta dotična osoba na slici stara. Je, da, mršava je, očito je sportski tip, ali na licu joj se svejedno vide bore. Ima više od 60 godina. Ali dobro, ok, mršava je, pa se zato smije tako ponašati.

 Zdrava hrana je sranje. 

"Ja ne jedem nezdravu hranu jer je nezdrava"

Razmišljala sam što je najgluplje, što sam čula (pročitala) od nekog zdravoždera.

Za sad vodi izjava:

"Ja ne jedem nezdravu hranu jer je nezdrava."