Što je „preslatko“?

Nikad nisam shvaćala što je preslatko ili preslatkost, a i dan danas mi to nije jasno. Naime, ima ljudi koji kad jedu neki kolač,kremu itd. kažu da im je to preslatko. A kako vi svi uočite, doživite, shvatite… (ne znam koji glagol da upotrijebim) tu preslatkost? Meni nikad ništa nije preslatko  i ne znam kakav je to osjećaj kad ti je nešto preslatko.

Ima kolača i torti i krema koje ne volim, ali nije problem u tome da su preslatki – nego jednostavno meni nisu fine (sadrže sastojke koje ne volim i sl.). Ne volim ni pekmez/džem/marmeladu. Ja to nikad ne jedem jer mi nije fino, ali ne smatram da je to preslatko. Da, im ima onih nekakvih kiselih, prirodnih („zdravijih“) pekmeza/džemova – ajme, kako to ne valja, ja bih uvijek odabrala onaj pravi pekmez s  normalnom količinom šećera. Ne volim ni med, ali ne jer je presladak, nego je odurnog okusa.

Često se dijele savjeti o tome kako izdržati na dijeti. Pa jedan od bisera je i taj da ne smiješ u kući imati ništa što ne smiješ jesti na dijeti, onda se navode primjeri poput: čokolada, keksi itd.

Pa i ako ja nemam doma te stvari, ja doma imam npr. kristal šećer, i kad ja popizdim na nekoj dijeti, ja pojedem par žlica kristala šećera.  Meni šećer nije presladak i mogu ga jesti samog. Med i pekmez također uvijek imam doma, ali to me ne privlači jer, kako sam već rekla, meni je to odurnog okusa.

Jasno mi je kako funkcionira slano ili preslano ili gorko/pregorko, kiselo/prekiselo, ljuto/preljuto, ali kako vi, kad stavite nešto u usta, „znate“ da je to preslatko? Po čemu? Koje „simptome“ ta navodna preslatkost izaziva kod vas? Jel imate potrebu ispljunuti zalogaj? Ili popiti par litara vode? Jel vam slabo, zlo, muka? 

Ja nisam nikad jela nešto za što bih rekla da je preslatko, ja nikako da doživim, uočim, iskusim... tu nekakvu preslatkost.

Jasno mi je da je to individualno, ali ja uopće ne razumijem kako, po čemu nešto može biti preslatko.

Najbolje mije kad u nekom receptu na blogovima ili u komentarima netko piše da stavi manje šećera nego je navedeno u receptu kako nešto ne bi bilo tako (pre)slatko. Ajme. Ja nikad nisam smanjila količinu šećera u kolaču, torti itd. Ali povećavala ju definitivno jesam. 

Najčešći primjer za to su tzv. „ljetne“ torte. Na nekakvu (ne)pečenu podlogu ide krema na bazi šlaga i jogurta i onda se dodaje neko (ispasirano) voće, a obično se dodaje i želatina (ja nemam ništa protiv želatine i obožavam ju jer sve može stvrdnuti).

Ima recepata u kojima se voće ispasira (izmiksa) pa pomiješa sa šlagom i jogurtom ili se voće dodaje narezano na komade. Ja sam isprobala te varijante, s različitim voćem, tome obavezno treba šećer, i u mojem slučaju ga treba više nego što je navedeno u receptu. Dok miksam takve kreme, ja dodajem šećer koliko ga treba da meni bude slatko. Već mi se događalo da sam morala stavila i duplo više šećera nego je u receptu navedeno – jer meni to jednostavno nije dosta slatko!  Već sam  uslijed dodavanja šećera (koji se, naravno, rastopio u kremi) povećavala i količinu želatine – jer je krema bila prerijetka! 

Nisu moj prvi izbor, ali takve torte su ok, kad ih napravim po svome: kad ignoriram polazni recept i dodam šećera koliko ja smatram da treba.

Postoje varijante takvih recepata u koje uz jogurt (ili umjesto njega) ide sir; ajme, to je odurno. Nema te količine šećera koja bi pomogla da to meni bude ukusno. Često sam radila te torte sa šlagom, jogurtom i voćem; samo jednom sam probala to raditi se nekakvim krem sirom – ajme užasa, nikad više! Kad sam ja to probala, ajme, to je tako bljutavo i kiselkasto… Dodala sam valjda tri puta više šećera u prahu, nego je u receptu navedeno, ali ja ne volim sir u kolačima i meni je to jednostavno bilo odurno.

Fascinantno mi je kad osobice npr. po blogovima navode da su one prilikom pripreme takve kreme stavile šlag, jogurt/sir i npr. jagode i da tome uopćene treba šećer. A jebo vas glupe.  

Eh da, jagode su dobar primjer! 

Svi navode kako obožavaju jagode!? Meni su jagode kisele, mogu ih jesti jedino posipane šećerom. I da ne bude zabune, ne mislim na nekakve kupovne, „umjetne“ prskane itd. jagode. Dok sam bila dijete, mi smo uvijek imali doma svoje jagode koje nisu ničime bile „tretirane“. Nekoliko godina moji su se čak bavili proizvodnjom jagoda (to je bilo prije 30 godina, danas bi se to smatralo „bio jagodama“ s OPG-a). Meni te jagode nisu bile slatke i nisam ih htjela jesti dok mi ih nisu posipali šećerom. 

Znam da su ukusi različiti, ali famozno mi je kad netko trpa u usta (ne)oprane jagode, jednu za drugom, kao da tri dana nije jeo i uzdiše „kako je to fino“.

A fascinantno mi je i tzv. samobranje, toga ima nedaleko od mene, već kojih 5-6 godina, priznajem da nisam nikad išla tamo po jagode jer mi se neda to brati. Ali dolazi tamo hrpa ljudi, sve zdravožderi, jedan do drugog.

I onda ti svi (zdravožderi) koji si tamo beru jagode, beru to po principu: 5 u usta, jedna u košaru/zdjelu. I fascinantno mi je da im ne smeta što stavljaju u usta neoprano voće. Meni se neoprano voće i povrće gadi.  Pa te jagode stoje na tlu (vi i inače jedete stvari s poda?), oko njih hodaju mačke i psi te seru tamo, najčešće noću dolaze i šumske životinje… 

Ok, neki od vas koji idu u ta samobranja, sad će tvrditi da idu samo tamo gdje su te parcele ograđene, pa životinje nemaju pristup, ok, dobro.  Ali, većina tih parcela je neograđena i ova o kojoj ja pričam je neograđena (okolo su samo polja, a 100  m dalje je i šuma, u blizini je cesta preko koje noću pretrčavaju lisice i često ima pregaženih životinja). A tek miševi! Čak i ako je parcela ograđena, miševa sigurno ima! I onda te bobice jagoda leže na tlu, na mišjim govnima. Svaka čast svima vama kojima se to ne gadi. Pa da, znam zdravožderi će reći da su mišja govna prirodna, pa im zato to ne smeta; takvim ljudima smetaju samo umjetne stvari poput GMO-a, eova itd. Dobro.

No, meni je i dalje nepoznanica kako nešto može biti preslatko. Može li mi netko navesti svoj primjer, što se vama događa u ustima da nešto shvatite, okarakterizirate kao preslatko?  

Netko mi je bio rekao da ga „peče grlo“ od previše šećera. Ja to nisam nikad doživjela, ne znam kakav je to osjećaj da nekoga peče grlo od šećera.

Slika je preuzeta s interneta.