Uvijek mi je bilo
fascinantno kad su ljudi govorili da jedu iz dosade. I dan danas mi je to
fascinantno.
Kako nekome može biti tako dosadno (osim ako baš ima 5
godina)??? Da, da, znam da u Hrvatskoj ima puno nezaposlenih, ali da oni nemaju
baš ništa za raditi po doma pa onda jedu iz dosade, to ne razumijem. I famozno
mi je da imaju novaca za hranu, tj. za to jedenje iz dosade, a nezaposleni su. Nekakva
ženska mi je tu na blogu u komentaru napisala da je ona jela stalno i hvatala
nekakve dobre osjećaje od 5 minuta, tj. da je non stop jela kako bi se dobro
osjećala. Ne znam jesam li sad to dobro napisala, neda mi se ići tražiti njezin komentar,
moram priznati da ju nisam shvatila, nešto je trkeljala o jedenju svakih 5
minuta(!). Ajme. Ok, ona je fakat nezaposlena, ako ima vremena jesti svakih 5
minuta. Mada, opet mi je fascinantno otkud joj novci za to jedenje svakih 5
minuta.
Meni recimo uopće nije dosadno u životu: crnčim na poslu, pa
onda crnčim doma jer moram pripremati papirologiju za posao i onda još crnčim
po doma pospremajući, perući, kuhajući... Kad da mi bude dosadno?????????????
Ja na poslu ne smijem jesti, osim pod pauzom. Da baš i hoću,
ne znam kako bih jela svakih 5 minuta. Ili doma, dok pospremam, perem itd. – pa
ne mogu to sve raditi i jesti svakih 5 minuta. A nemam ni novaca za toliko
jedenja. Fakat ne znam kako bih financirala toliko jedenje!
Ja sam uvijek bila debela i veći dio života imala sam po 2 obroka dnevno, tu i tamo 3.
I ne, nisam za jedan obrok pojela 5 hamburgera, kilu krumpira, cijeli kruh ili 3 kokoši,... (16 godina
meso uopće nisam jela, ne volim ga). Ja volim ukusnu hranu, a za mene tu
spadaju kruh i peciva i slane, masne pogače od bijelog brašna, zapečeni
složenci s povrćem s puuuno sira ili bešamel umaka, može i tjestenina, iako
više volim krumpir (nisam ljubitelj pommes fritesa, više volim krumpir iz
pećnice, ali pečen u masnoći, ne osušen na papiru za pečenje(!)). Volim i
kolače, ali ne sve, o tome sam pisala. Sva ta jela u mojoj obitelji su se
pripremala u normalnim količinama. Ok, svi imaju svoju definiciju normale. Kod
nas se hrana nije pripremala u kotlovima ili loncima od 20 l… Nisam ja sama
pojela npr. zapečenu tjesteninu (150-200 g) sa sirom za 4 osobe: to je bilo za cijelu obitelj (4 člana). Možda su nekome
te porcije velike, dobro, a što tek onda kažete na one koji jedu svakih 5
minuta???
Već sam pisala o tome da ja u rodbini imam rođakinja koje
jedu više od mene, a mršave su. Ne, ne bave se sportom i ne jedu zdravu hranu!
Ova jedna, stvarno jest u stanju sama pojesti tjesteninu pripremljenu za 4
osobe i još bi nakon toga smazala kutiju napolitanki, a staaaaaaaaaalno je
mršava! I onda netko meni kaže da ja puno jedem!
Fakat mi je fascinantno kako neki imaju vremena jesti svakih
5 minuta. Zar nemate prozora za prati ili pećnica za čistiti, ili kauča,
fotelji i ormara za odmaknuti od zida da usisavačem usisate prašinu (ja ne
odmičem svaki tjedan ormare, hladnjak itd. od zida kad usisavam, ali
povremeno moram). Evo, nađite si posla za te svoje umišljene probleme tipa „meni
je dosadno pa idem jesti“. A jebali te
takvi problemi!
Ili, nemojte gledati televiziju. Znam, da je sad većina onih
koji ovo čitaju u čudu i smatraju da nisam normalna. Kako rekoh, ja nisam nezaposlena, ja sam
blagoslovljena tolikim crnčenjem da ima
dana kad uopće ne palim televizor. Ne, ja ne gledam svaki dan televiziju jer
nemam vremena. Jedino po ljeti, kad sam na godišnjem, onda provedem svaki dan
par sati pred televizorom jer sam toga željna. Volim gledati televiziju i to
nadoknađujem ljeti.
Imam u glavi popise što bih ljeti sve htjela pogledati, ali
nikako da to stignem. Nisam nikad pogledala nijednu epizodu onog nekakvog
Stolca, ok, ne zove se ta serija stolac, al to je vrsta stolca; ono nekakvo
Prijestolje koje se snima i po Hrvatskoj. Svi to hvale, ali ja to još nisam stigla pogledati.
Bila je i nekakva serija s
Brianom Cranstonom, već sam zaboravila kako se zove: ja nisam stigla pogledati nijednu
epizodu toga, a to su isto svi non stop hvalili. Ili ono Orange is the new
black. To također nisam nikad stigla pogledati. I ne, nemam te kojekakve internetske
televizije/programe koji se još dodatno plaćaju(!), ja nemam vremena gledati ni
ove “besplatne programe“ (da, besplatni su ako zanemarim tv pretplatu, ali masa
ljudi još dodatno plaća kojekakve televizije/programe). Idu na tim programima kojekakve
turske sapunice (jedna moja rođakinja prati svaki dan(!) 3 te sapunice!). Ajme.
Ja imam toliko posla da ne palim ni televizor svaki dan! A onda mi još netko
kaže da ima vremena i jesti svakih 5
minuta. Ajme. Vi ste stvarno svi nezaposleni!
Meni je fascinantan onaj otpis dugova onima koji ne plaćaju
račune. Famozno mi je i nerazumljivo zašto
u taj oprost spadaju npr. troškovi gledanja televizija tj. kojekakvih kanala koji se plaćaju, te troškovi
telefoniranja i interneta. Gledanje televizije,
telefonski razgovori i surfanje internetom nisu nužda, tj. od životne važnosti. Oni koji ne mogu plaćati te svoje račune trebali otkazati sve te svoje
tv pretplate i programe (i prodati
televizore!), otkazati telefonske i internetske usluge. Meni je stvarno van
mozga da se ljudima to otpisuje! Ako nemaš novaca, nemoj gledati televiziju,
nemoj telefonirati i nemoj surfati internetom. Neće vam biti ništa, ako ne gledate televiziju
i ako prestane visiti na internetu (to sve vam je ionak nezdravo, a kak većina
ljudi danas brije na taj tzv. zdravi život, pomislite samo kako ćete učiniti super
stvar za sebe). A joj, da, ak prestanete visit pred televizorom, na telefonu i
internetu, onda će vam biti dosadno, pa ćete imati vremena jesti svakih 5 minuta… ali, čekaj malo,
vi tvrdite da nemate novaca, onda nema
problema: nemate novaca da kupujete hranu tj. da jedete svakih 5 minuta!
Slika je preuzeta s interneta.
Nema komentara:
Objavi komentar