Kuhanje za one s klimom

Opet malo nebuloza o ljetnoj prehrani koje u ovo vrijeme susrećemo u medijima…

U redu, jasno mi je da ja nisam ciljna publika tog teksta. Tekst je namijenjen onima koji imaju klimu: oni moraju nešto na brzinu pripremiti za jelo da bi im ostalo dovoljno vremena - za provođenje tog vremena pod klimom.

Ja klimu nemam, dakle meni se ne žuri da brzo nešto pripremim, ja mogu kuhati i po nekoliko sati dnevno. Jučer sam kuhala grah. Da, bilo je vruće, ali ja sam svejedno gladna. Već sam pisala o  tome da meni vrućina ne stvara osjećaj sitosti (ovdje). A kako nisam na dijeti, mogu si pripremati hranu koju volim. I zato sam jučer kuhala grah, i nije mi smetalo što je vani 38°C (unutra je bilo i više, baš si razmišljam da moram naći nekakav termometar da ga stavim u kuhinju, baš me zanima kolika je temperatura). Obožavam grah i baš sam ga se zaželjela. 

Fotografije su moje. 

Plaćeno žderanje kao fetiš

Već sam više puta pisala o stvarima koje su meni čudne, nenormalne, neshvatljive…

Jedna od stvari koje su meni nenormalne, a koje ljudi rade je: "vole gledati druge ljude dok jedu". Meni je to jezivo. A još su mi jeziviji oni koji priznaju da to vole raditi – tj. otvoreno kažu da vole gledati druge ljude kako jedu (da ne bi bilo zabune: ne jebu, nego baš jedu).

Ne radi se o tome da meni smeta što me netko gleda dok jedem, zato što sam debela. Navikla sam na ljude koji nemaju svojih problema pa vječito imaju problem s tim što ja jedem, gdje jedem, kad jedem, kako jedem, koliko jedem, što s čim jedem, koliko puta dnevno jedem, kad na večer jedem… Uostalom, ti koji volje piljiti u mene (i općenito debele ljude dok jedu), ne spadaju u isti koš kao ovi koji kažu da uživaju u gledanju drugih ljudi dok jedu. Ti koji vole gledati ljude dok jedu, oni: stvarno vole gledati ljude dok jedu.

Jasno je meni da je to fetiš. Znam da ljudi imaju svakakve fetiše, ali to je stvarno bolesno. Meni je jednostavno jeziva činjenica da netko voli gledati druge ljude kako jedu.

Prije par godina na nekom blogu sam tražila nekakav recept i onda sam naišla na recept za palačinke(!). I to je navodno nekakav razvikani, popularni recept, nisam ga probala, niti namjeravam, ionako više ne znam koji je to blog bio. U tom receptu rastegnut tekst o svemu i svačemu oko palačinki, pa je tako vlasnica bloga imala potrebu pohvaliti se da ona (parafraziram otprilike jer se ne sjećam točnog tekst): voli raditi palačinke i gledati druge kako ih jedu. Ajme, zgadila mi je palačinke! 

Čula sam na internetu za pojam mukbang, i gledala sam prije par godina i nekakav prilog na televiziji o tome da ima internetskih stranica gdje ljudi čak plaćaju(!) kako bi gledali reality video koji prikazuje osobu koja jede. I baš u tom tv prilogu te osobe koje su jele, bile su minijaturne Azijatkinje: visoke 150ak cm, i teške jedva 40ak kila, a natrpaju u sebe ogrooooooooooooooooomnu zdjelu, ili čak nekoliko zdjela(!) nekakve pržene hrane ili tjestenine ili takve nekakve obavezno(!) nezdrave hrane… Ja sam bila šokirana: kamo im to stane??? Ja toliko ne pojedem u par dana, koliko one u tom jednom videu!!! 

Kad sam to vidjela na tv, bilo mi je fascinantno da ni jedna od tih iz tog tv priloga nije pojela recimo par kila zelene salate ili rajčica ili tako nečega. I tim ženama nitko ne drži predavanja da bi se trebale zdravo hraniti. A jebiga, imaju dobre gene: sve su mršave. Zapravo, ne mršave, nego oglodano-žgoljavo-koščato-izmoždeno-ispijene (čula sam da ima i debelih, ali u tom tv prilogu pokazali su nekih 10ak oglodano-mršavih Azijatkinja). Ok, pričalo se i o tome da je to namješteno, scene izrezane, pa one zapravo ne pojedu toliko, koliko se čini itd. Nije me briga koliko one jedu ili ne jedu, meni je fascinantno da ljudi plaćaju da bi to gledali – jer oni jednostavno vole gledati ljude kako jedu. I te žene time masno zarađuju, slavi ih se kao zvijezde eatinga-showa, čak imaju sponzore iz prehrambene industrije(!). Ima i muškaraca koji se time bave, ali meni su fascinantnije ove oglodane ženske.

Mene zanima jel to nešto seksualno? Odnosno: jel te ljude koji to vole gledati, seksualno uzbuđuje dok gledaju tu mršavu žensku kako trpa hranu u sebe? Jel ljudi pred ekranom masturbiraju na to? Ako niste to nikad vidjeli: te žene u tim videima samo jedu i cijelo vrijeme su obučene(!) i to čak neuređene (u trapericama, vrećastim trenirkama, običnoj majici..., i to flekavoj jer se pokapa s tim što jede, i ne, ne liže  flekove s majice na senzualan način), neke čak nisu ni našminkane(!). Ok, mogu samo pretpostaviti koliko je muškarcima interesantno koliko ta mala, minijaturna džepna Venera od 40ak kila može nagurati u usta…

Meni je to jednostavno jezivo i nakaradno. Ne mogu vjerovati da snimanje i emitiranje takvih videa nije protuzakonito. 

Ja nemam baš nikakvu potrebu gledati nekoga kako jede. Niti imam potrebu da mene netko gleda kako jedem.

Ne znam što mukbang kao riječ zapravo znači. Znam da se termin food porn odnosi na izgled hrane (barem sam ja to tako shvatila). Ali, ako ljude koji vole gledati druge ljude dok jedu, to gledanje seksualno uzbuđuje, onda bi za to, termin food porn bio bolji nego termin mukbang koji meni ništa ne govori.

"Mi"

 

Ok, da, znam, svako ljeto, već godinama, ovakvi tekstovi (oćeš online, oćeš u papirnatim izdanjima) su najnormalnije pojava. Kako mene živcira to generaliziranje! U ovom tekstu koji sam uokvirila piše: „KAD POČNU VRUĆINE, JEDEMO LAGANIJU HRANU, A NAJBOLJI SU IZBOR – SALATE.“

Ja crkavam od znatiželje da saznam tko su ti koji su uključeni u ovaj oblik glagola „jedemo“. Glagol je očito u 1. osobi množini, iliti: mi (jedemo). A tko su ti „mi“???

Ja recimo, apsolutno ne spadam u tu skupinu. Ja volim tešku, masnu, začinjenu, nezdravu… hranu. Ja ljeti nemam potrebu jesti te lagane gadarije. Ok, to jedem kad sam na dijeti, ali ovo ljeto: JA NISAM NA DIJETI!!!

Radije ću crknut nego pojest nešto lagano, zdraaaaavo, itd. A pogotovo me ne privlače salate. Ok, može Francuska salata ili Salata od tjestenine (bez povrća!!!) i sl.

Meni je stvarno misterij tko su ti „mi“ koji ljeti počnu jesti laganiju hranu. Je li to novinar koji je naškrabao taj tekst? Uredništvo? Redakcija? Vlasnik tog nekog medija, časopisa, ili što već? Evo, ja fakat, ali stvarno, zaista i uistinu crkavam od znatiželje da saznam tko su to „mi“. Kako rekoh, ja tu ne spadam. Ok, jasno je meni da od takve hrane moraš biti mršav i to sve skupa. Ali kako netko smisli takvu konstrukciju: „kad počnu vrućine, jedemo laganiju hranu“. Što ta osoba misli, čiji je ona glasnogovornik, koga je utrpala u to „mi jedemo“???

Mi to ne jedemo. Ja pod ovo sad „mi“ ubrajam cijelu svoju užu i širu rodbinu, poznanike i prijatelje. Ja fakat nisam nikad primijetila da se ljeti drugačije hranimo, OSIM: naravno, žena koje su na dijeti (u mojoj obitelji takve su rijetkost!).  

Ok, znam da ne smijem zamjerati ljudima koji to pišu, nisu oni jadni krivi što su bolesni, ali ti časopisi imaju tamo nekakva Uredništva, Redakcije, neke odgovorne osobe(???), zašto nitko ne spriječi objavu takvih gluposti?

Slika je moja. 

Dajmo da sjede 17

 Idemo opet, "sjedeće vrećice, stajaće babe".

Slika je moja.