Zdravožderstvo i stilske figure

Fascinantno mi je koliko zdravožderi vole ironiju. Pod nekakvim zdravožderskim tekstom u komentaru natezala sam se s nekom zdravožderkom na temu zdravožderstva. U naslovu tog teksta bila je upotrijebljena stilska figura ironija, pisalo je „pohano“ meso (navodnici se upotrebljavaju kada je nešto izrečeno u ironiji). Riječ pohano stavljena je pod navodnike u tom naslovu jer to meso nije pohano, nego je jednostavno pečeno u pećnici. Pisala sam već da se u pećnici hrana ne može pohati. Meni je i dalje nerazumljivo zašto se zdravožderi toliko boje nazvati stvari pravim imenom, meso pečeno u pećnici zovite: pečeno meso. I točka. Pametnom dosta. 

Ali, neeeeeeeeeeeeeee, zdravožderi funkcioniraju drugačije. Za one koji ne znaju: ironija je stilska figura kojom se izriče suprotno značenje od onoga što je rečeno (tj. pohano meso u tom receptu uopće nije pohano). I meni je zaista tamo objašnjeno, u tom komentaru, da je riječ pohano stavljena pod navodnike zato što to meso zapravo nije pohano. Ni nakon tog objašnjenja koje mi je servirano ja zaista ne razumijem: zašto su tu potrebni navodnici i te stilske figure poput ironije? Jednostavno napišite: pečeno meso.

Ima još primjera za ironiju kod zdravoždera, ali neda mi se sad to sve nabrajati.

Zdravožderi vole stilske figure, ali ignoriraju značenje nekih riječi. Na tim kojekakvim zdravožderskim blogovima, portalima, časopisima… može se čitati kako je zdrava prehrana, prehrana bez gladovanja, nikad nisi gladan, bla, bla, bla. Da, na tim zdravožderskim vrstama prehrane imaš jelovnik koji možeš jesti… neću sad raspravljati o tome može li netko od toga zaista biti sit i može li se mršavjeti ako se do sita najedeš dopuštene zdrave hrane (pisala sam o toj temi). 
No, ako jedeš to s tog zdravožderskog jelovnika, odričeš se hrane koja je zabranjena. Znam da će sad zdravožderi dreknuti, jer oni imaju drugu logiku, naime, oni se ničega ne odriču, napisat ću kako je jedna zdravožderka to objasnila na svom blogu: „ja se ne odričem nezdrave hrane, ja ju ne želim jesti jer je nezdrava“.

Ajme. Ja priznajem da ne razumijem kako ona razmišlja. Ja volim nezdravu hranu i ne mogu riječima iskazati koliko mene nije briga, ako je nešto, što volim, nezdravo. 

Nema veze što je nezdravo, ako je to meni ukusno, ja to želim jesti i ne želim se toga odreći. A što se ovog, danas popularnog, trkeljanja o zdravom životu tiče: zar vi zdravožderi stvarno vjerujete da ako jedete zdravu hranu nikad se ni od čega nećete razboljeti i živjet ćete vječno? Da, npr. genetika, zagađenje, ali i recimo viša sila poput mogućnosti da poginete u prometnoj nesreći  - to sve je nebitno u usporedbi sa zdravom prehranom?

Aha, dobro.

No, da se vratim pojmu gladovati. Ako pogledate u Rječniku hrvatskoga jezika lijepo ćete pročitati da gladovati, između ostalog, znači i: žudjeti za čim, biti željan čega, čeznuti za čim.

To se odnosi na mene. Mene ne tješi činjenica da na nekoj tzv. zdravoj dijeti mogu pojesti nešto zdraaaaaaaavo što mi se gadi i od čega mi se želudac okreće.

Ja  sam gladna, željna tzv. nezdrave hranu koju volim/želim jesti, a koja mi je zabranjena na toj dijeti.

Budući da zdravožderi tako vole te stilske figure, napisala sam im tamo u komentaru pod spomenutim tekstom jedan oksimoron: ukusna zdrava prehrana. Za one koji ne znaju, oksimoron je stilska figura kojom se izražava proturječnost, suprotnost (u ovom slučaju da je zdrava hrana - ukusna).

Slika je preuzeta s interneta.