Zadnjih godina često se može pročitati da bismo se trebali
vratiti prehrani naših djedova i baka i onda bismo bili zdravi, mršavi itd.
Pisala sam već o prehrani mojeg djeda i moje bake. Ta prehrana ne može se smatrati zdravom.
Pritom nisam spomenula nešto bitno, nije mi palo na pamet,
al sjetila sam se toga neki dan gledajući dedu.
Kad mi drugi put netko kaže da bih se trebala hraniti kao
moji djed i baka, ja ću odgovoriti: „Ali ja ne pijem.“ Pretpostavljam da će me
ljudi blesavo gledati, pa ću morati objasniti: moj djed većinu svog života
doručkuje čašu rakije. To je činjenica. Na znam u kojoj je točno dobi počeo,
ali on dan započinje čašicom rakije – i tako već 50ak godina. Onda bih i ja u
jutro, prije nego idem na posao, prije zobenih pahuljica s chiom i nemasnim
jogurtom – trebala popiti čašu rakije. Nisam to nikad probala. Možda vrijedi
pokušati, kad svi toliko ističu te prehrambene navike djedova i baka – valjda
ima nešto u tome.
Baš me zanima kako bi moji doktori reagirali da usvojim
djedove prehrambene navike.
Nema komentara:
Objavi komentar