Doktori mi ne daju to jesti

Čitam prije par tjedana u novinama savjete kako odbiti hranu koju „ne smijete“ jesti jer ste na dijeti, tzv. zdravoj prehrani ili čemu god. Pa tako piše da treba reći: „Ne hvala.“, a treba izbjegavati „Ne smijem.“ ili „Ne mogu. Doktor mi je zabranio.“.

WTF???

Zašto da lažem???

Pa kad meni netko nudi nešto fino, tzv. nezdravo što ja istinski, stvarno i zaista želim jesti, ja kažem: „Doktori mi ne daju to jesti.“ – i to je istina. Zašto da kažem samo: „Ne hvala.“? Ako odbijem na taj način, odmah će me pitati:  „A zašto nećeš? Pa daj si uzmi.“ Onda ću ionako morati objašnjavati zašto neću (iako, uopće nije točno da je neću, ja itekako hoću, itekako žarko želim i ja bih itekako rado to jela) pa ću objašnjavanjem opet doći do onoga: „Doktori mi ne daju to jesti.“

Točno je da meni doktori ne daju jesti ono što volim, te me izgladnjuju zdravom prehranom. Kad me netko pita ili nudi ukusnom hranom koju ne smijem prihvatiti, ja kažem istinu.

Slika preuzeta s interneta.