Svega sam željna

Pisala sam već da proteklih 15 mjeseci, otkad me liječnici „liječe“(?) zdravom dijetnom prehranom, ja svaki tjedan imam jedan dan kad jedem sve ono što mi ne dozvoljavaju jesti. U nekoliko navrata: to nije bio samo jedan dan u tjednu, nego nekoliko dana za redom – i o tome sam pisala  više puta. To je moj izbor i nije mi žao zbog toga.

10ak mjeseci to s tim jednim danom kad jedem sve što želim - je kako-tako funkcioniralo. Ali zadnjih 5 mjeseci – katastrofa: ja sam tako postala željna svega onoga što ne smijem jesti. Jako teško mi je samo jedan dan u tjednu jesti ono što volim i želim – a ostalih 6 dana jesti zdrava gadna sranja koja mi se gade. Ako sam u proteklih godinu dana, svaki tjedan jedan dan jela to sve što mi je zabranjeno: onda sam u godinu dana imala oko 52 takva dana. Budući da sam nekoliko puta imala i više od jednog takvog dana u tjednu, ok, zaokružimo to na: 70 dana uživanja u ukusnoj hrani u jednoj godini, a ostalih 295(!!!) dana jela sam zdrave gadosti.

Namirnica, tj. jela koje volim i obožavam, a ne smijem jesti ima tako puno: u tih 70ak dana nije se na repertoaru našla ni 1/3 onoga što volim i što mi je zabranjeno. I zato mi sve to tako fali.

Kad dođem u dućan, ja sam kao malo dijete: ja bih i čips i slane krekere i napolitanke i čokoladu i marshmallows i munchmallow i sladoled i slano pecivo od bijelog pšeničnog brašna i slatko pecivo od bijelog pšeničnog brašna i neki kremasti kolač… i sve redom… 

Ima nekih zdravožderskih blogera koji također u svojim tekstovima tvrde da oni požele razne tzv. „nezdrave“ namirnice kad ih vide u dućanu i onda to kupe, ali kad to počnu jesti zaključe da to uopće nije to, i uopće im nije fino i onda to ne pojedu, nego bace(???). Neki navode, da je njima, zlo, muka, slabo itd., ako nakon višednevnog (višemjesečnog?) uzastopnog jedenja zdrave hrane pojedu tu (ukusnu) tzv. „nezdravu“ hranu. Ja takvih problema nemam. Ja kupim te tzv „nezdrave“ namirnice koje želim i kad počnem jesti – ne mogu stati, kaaaaaako je to doooooobro!!! To je to, to je ono što želim i što mi fali! Nisam još nikad došla na ideju da to bacim. I ne, nije mi niti zlo, niti muka, niti mi se povraća, niti mi se spava… - ja se tada jednostavno tako dobro osjećam da ne znam kako bih to riječima opisala.

Neki zdravožderski blogeri tvrde da kad se njima jede to nešto tzv. „nezdravo“, oni nađu neku tzv. „zdravu/zdraviju(?)“ alternativu. Npr. kad im se jede sladoled, oni hrdaju pločice smrznutog grčkog jogurta zaslađenog medom (bljak) na koji je pobacano kiselo bobičasto voće.

Svaka čast. Kad se meni jede sladoled – meni se zaista jede fini sladoled, a ne smrznuti jogurt s kiselim voćem. Ali priznajem: nasjela sam na ta zdravožderska bajanja i probala sam i ja umjesto finog sladoleda jesti taj smrznuti grčki jogurt. Malo sam hrdala taj zaleđeni jogurt koji se meni apsolutno nije sviđao (to veze sa sladoledom nema!!!), a onda sam tako popizdila da sam bacila sve smrznute pločice tog jogurta. Kako nisam imala doma pravog sladoleda niti čokolade za kuhanje (otkad ne pečem kolače, ne kupujem ju) itd., pojela sam 5-6 žlica (jušnih, ne čajnih!) bijelog šećera - jer je to jedino slatko što sam imala doma. Kako je taj šećer bio fin! Ne mogu opisati koliko je to bilo dobro! Imam negdje meda - ali meni se med gadi, nema šanse da njega jedem. Dakle, kad nema sladoleda i šećer je dobar (uopće me nije briga niti me zanima koliko je to nezdravo).

Nadalje, umjesto hrdanja tog jogurta neki zdravožderi hrdaju smrznute banane. Da ponovim ono što ponavljam 15 mjeseci: smrznute banane nisu sladoled, to su jednostavno zdrobljene smrznute banane.

Osim ovih kupovnih tzv. „nezdravih“ namirnica, pekarskih proizvoda itd. fale mi i ukusna jela:

- lazanje - maaaasne, s puuuuuuuuuuuno bešamel umaka (napravljneog na mlijeku) i s puno maaaaasnog sira

- prefine maaasne, lisnate pogače i pite (Pogača pahuljica, Suncokret-pogača, Pogača s kiselim vrhnjem, Cvjetna pogača, Pupoljak-pogača, Harmonika-pogača, Pletena pogača, Sečenica, Masna pogača, Rol-pogača, Gerber-pogača, Lisnata pogača, Česnica, Svečana pogača, razne varijante povrtnih prhkih i biskvitnih pita od isključivo bijelog brašna s puuuuno maaaasnog sira i kiselog vrhnja, Katmer-pita, Sirnica,… - prije sam svaki tjedna napravila barem jednu takvu pogaču ili pitu i naravno da sam ju jela – a sad, već 15 mjeseci nisam niti napravila niti jela niti jednu pogaču ili pitu. 
Kupila sam si jednom komad sirnice u pekari, tj. ono što se prodaje kao burek od sira; ali bilo bi mi draže da sam si ju sama napravila).

Možda se pitate zašto si nisam  napravila tu neku pogaču ili pitu taj jedan dan u tjednu kad jedem ono što ne smijem: ako napravim tu pogaču/pitu, ja samo jedan dan smijem uživati u njoj, a moji ukućani će to jesti i sljedećih dana (kad se takva pogača ili pita radi, radi se od veće količine brašna pa je imamo 2-3 dana; to se ne radi od 100 g brašna!). Zašto da ja gledam ukućane kako 2-3 dana uživaju u toj piti/pogači, a ja ne smijem jer ja 6 dana u tjednu moram jesti zdrava sranja. Bacanje pogače/pite u smeće nakon jednog dana ne dolazi u obzir; ja ne bacam hranu – osim smrznutog grčkog jogurta s bobičastim voćem ili nekih tzv. zdravih kolača koje nitko nije htio jesti pa nisam znala što bih s njima. 

Osim toga, u nekoliko spomenutih slučajeva kad sam više dana za redom jela sve što ne smijem: nisam napravila ni pogaču ni pitu jer sam tih dana imala ludnicu na poslu, s poslom i oko posla pa nisam imala vremena kuhati ni peći. 

Osim toga, fali mi:

- povrće zapečeno s puuuuuuuuuuuno masnog sira i bešamel umaka ili s puuuuuno maaaasnog kiselog vrhnja

- povrtni popečci prženi u duuuubokoj masnoći (a ne oni nemasni, osušeni u pećnici – takve sam jela zadnjih mjeseci, zaista su odurni)

- francuska salata s puuuno majoneze i krumpira (uz mrvicu graška i mrkve te bez jaja!)

- pohani maaaasni sir

- složenci od tjestenine s puuuuno maaaaasnog sira, bešamel umaka ili kiselog vrhnja

- zapečeni sendviči od isključivo bijelog kruha s puuuno masnog sira

- a tek svi oni fiiiiini, kreeeeeemasti kolači i torte... (ne one raw ili veganske ili lchf gadosti i slična sranja!)
...

365 dana u godini ne bi mi bilo dovoljno za varijacije na temu finih stvari… A s druge strane – varijacije na temu zdrave hrane, iscrpila sam jako brzo: što sam god probala, tako mi se zgadilo da nisam poželjela to ponovno jesti niti eksperimentirati s tim. 


Sve slike preuzete su s interneta.