Na radionici o pripremi zdrave hrane

Otkad me liječnici izgladnjuju, joooj, pardoooooooon „liječe“(?) zdravom prehranom, tražim po internetu recepte za tu kojekakvu zdravu hranu. Blogovi, portali itd. te tematike niču ko gljive poslije kiše, recepata ko u priču – a kad napravim nešto po tim receptima, rezultat: katastrofa. To je prestrašno! Nit je masno, nit je slano, porcije su majušne, ništa nije prženo sve je „osušeno“, pardoooooooon, ispečeno, pohano(???) u pećnici… Jasno je meni da je to zato zdravo: gdje ćeš zdravije od neslanog, nemasnog, sirovog ili onog odurnog integralnog, raženog... i sličnih zdravih gadosti u majušnim porcijicama. Od toga moraš bit mršav!

A kad čitam komentare pod tim receptima: salve oduševljenja. Ne razumijem jel su tim ljudima koji pišu te pozitivne komentare pod zdravim receptima, okusni receptori odstranjeni (kirurški?) il su rođeni bez njih? Ja već 15 mjeseci praktički svaki dan jedem ta zdrava sranja i to je zaista preužasno! Nikad nisam voljela zdravu hranu, al otkad ju jedem – sad sam tek spoznala koliko je ona zapravo uistinu odurna.

Budući da su danas svi(? – osim mene) oduševljeni tom zdravom hranom, došla sam do zaključka da ne znam kuhati zdravu hranu. Uvijek sam voljela pripremati hranu kakvu obožavam – masnu, tešku, zasitnu, kaloričnu, slanu, slatku,…  isključivo od bijelog brašna i bijelog šećera… i svima je sve što sam napravila bilo ukusno (među prijateljima i rodbinom slovila sam kao vješta kuharica i slastičarka, pisala sam blog na tu temu, pekla sam kolače i torte po narudžbi za manja slavlja, u slobodno vrijeme voljela sam eksperimentirati s receptima, satima bih uživala ukrašavajući torte i kolače itd.). 
Naravno, dogodilo se da nešto nekad nije uspjelo – bilo je toga! No, nikad mi nitko nije rekao da nešto ne valja – (ak im se nije sviđalo, zašto nisu rekli da im se ne sviđa?).

Ali zdrava hrana, ajmeee – ja to mogu skuhati -  i ja pratim recept isprintan sa zdravožderskog bloga/portala – a okus je katastrofa! Neke stvari probali su i moji ukućani – složili su se da je to zaista odurno. Ja ne znam kako zdravožderi to dožive – kao ukusno. ????????????????????????

Naravno, problem nije u zdravožderima koji lifraju te danas moderne zdrave recepte  - nego u meni koja ne znam to skuhati da bude ukusno.

I zato sam ja sebi platila radionicu pripreme zdrave hrane.

Ajme…

To je bio gubitak vremena i novaca.

Ja sam očekivala da ću tamo vidjeti što ja to radim pogrešno da je zdrava hrana koju napravim neukusna. No, hrana koju su tamo pripremali i koju smo degustirali – također je bila totalno neukusna. I stavljam ja tamo u usta to sve i stalno čekam – možda nije ukusno nakon prvog zalogaja, ali nakon drugog, petog ili desetog – shvatit ću kako je to fino. 

Moš` mislit.

Ne znam što bih uopće rekla. Žao mi je novaca koje sam potrošila na tu radionicu.

Dakle, nije problem u tome što ja ne znam skuhati zdravu hranu da bude ukusna – nego je zdrava hrana (samo meni?) jednostavno totalno neukusna, tko god i kako god da ju priprema.

Naravno, svi drugi koji su bili na radionici, bili su oduševljeni(?) onime što su probali. Ili su barem tako tvrdili. Nitko nije rekao da mu se nešto ne sviđa.

Ako ste mislili da sam ja tamo išla „prosipati svoju pamet“ – varate se. Šutjela sam ko bubica, nisam rekla niti riječ. Nisu nas pojedinačno ispitivali kako se što kome sviđa, nego onako „čoporativno“ i ja sam tada svaki put spustila pogled u tanjur i šutjela. Nisam sve pojela, ostavila sam na tanjuru hranu u praktički svakom slijedu – ali šutjela sam, nisam rekla da mi ne valja. Divim se sama sebi kako sam se suzdržavala.

Neću navoditi koja je to radionica i gdje je održana te tko ju je održao. Neću navoditi ni nazive recepata jer oni koji su upoznati s tom tematikom, skužit će koja je to radionica pa će ispast da sam nekoga popljuvala itd. Zato, bolje da ne navodim te podatke.

Ali, prokomentirat ću jela ne navodeći nazive recepata.

Dakle, tamu su pripremali i mi smo degustirali:

- nešto što ću nazvati Salata 1. Da, to je zdrava salata: nemasna, neslana, s obzirom da je rađena od žitarica – fakat je bila suha. Ok, ne treba salata biti ko juha, al da to mora biti baš tako nemasno i suhonjavo… ne znam što da kažem. Meni se nikako nije sviđalo. I još su po njoj bili naštrajeni neki orašasti plodovi – a ja ne volim nikakve orašaste plodove: nikada i ni u čemu! 

- nešto što ću nazvati Salata 2. Da, to je isto zdrava salata: nemasna, neslana, napravljena od neke vrste zelene salate i povrća… a budući da je u nazivu bila riječ „ljut“ (tako su nazvali taj recept!) – ja sam očekivala fakat nekakvu ljutinu u toj salati – a od ljutog niti lj. Ok, ne vole svi ljuto, pa možda zato nisu stavili puno čilija. Al onda to nisu trebali nazvati ljutom salatom. Mogli su tome dati drugo ime i napomenuti da to može postati ljuta salata: tko voli može u to natrpati čilija. Moram napomenuti da je ta salata meni bila izrazito gorka! Toga sam fakat ostavila na tanjuru, nisam se mogla prisiliti da to pojedem.

- nešto što ću nazvati Salata 3. Da, da, to je opet zdrava, nemasna salata, i to od mahunarki i povrća. Ovu sam se čak prisilila pojesti (nisam niti mrvicu ostavila na tanjuru!) jer je sadržavala podosta sastojaka koje volim,  iako je te sastojke pokvarila hrpa sastojaka koje ne volim, a koji su bili nagurani u tu salatu. A što da kažem – ima okus kao zdrava hrana kakvu ne volim. I to je naravno bilo zamišljeno kao samostalan obrok. WTF??? Meni uz to treba bijelog kruha ili barem bijele tjestenine ili nečega.

- nešto što ću nazvati kruhasti proizvod. To nije bio kruh. To nešto bilo je napravljeno od kojekakvih, danas razvikanih, „cijelo/punozrnatih“ vrsta brašna. Nije bilo uopće slano i nije bilo masno. Bilo je jednostavno suho i neukusno.

- nešto što bi trebali biti nekakvi keksi, ali ne za desert, nego za doručak. Bilo za doručak ili za desert – to nije valjalo ništa. Nije bilo dovoljno slatko, bilo je užasno suho i imalo je čudnu aromu (od kojekakvih začina koji su danas popularni i razvikani, a bili su natrpani u te kekse).

Ti recept, tj. hrana koju su napravili pred nama i koju sam probala jako me podsjetila na recepte koje sam ja isprobala u zadnjih 15 mjeseci i koji su zaista bili odurni.

Dakle, da utvrdimo gradivo. Nije problem u tome da ja ne znam skuhati zdravu hranu da bude ukusna, nego je zdrava hrana jednostavno neukusna.

Moram priznati da sam razočarana. Ja sam se zaista nekako nadala da je problem u meni tj. u načinu/postupku… kako ja pripremam zdravu hranu pa mi je zato neukusna – tj. da će mi postati  ukusna kad ju napravi netko drugi (tko se u to razumije i time bavi) te meni posluži.  Al niš` od toga. Tko god i kako god i gdje god pripremao zdravu hranu – ona je uvijek neukusna.

Meni bi život sigurno bio puno lakši da mi se ne gade ove zdrave gadosti koje svaki dan jedem.

Slike preuzete s interneta.