Gledam onu nekakvu reklamu za kroasan: klinac gleda nekih 6
košarkaša kako igraju. Onda ga jedan pita što to ima i onda klinjo košarkaškom
terminologijom objasni kako je taj kroasan super. Tada se košarkaši potpišu na loptu
i koliko ja shvaćam: oni bi čendžali tu loptu s autogramima za 1 kroasan.
Hmmm.
1 kroasan na tih 6 dvometarskih košarkaša? Ako ste probali,
znate da taj kroasan uopće nije velik. Kak´ bi to funkcioniralo?
Al onda mi je sinulo: ti košarkaši se zdravo hrane!!! Po 1 griz tog kroasana za svakog od njih 6 – i to bi im
bilo previše (premasno, prekalorično, preslatko,…). Pretpostavljam da takvi sportaši godinama
nisu u usta stavili zalogaj nečeg što se smatra nezdravim. Jedan griz tog kroasana unazadio bi njihovo dugogodišnje mukotrpno treniranje i zdravožderstvo. Srećom, klinac ne pristaje na
razmjenu – pa ti košarkaši i dalje mogu tvrditi da su oni 100% na zdravoj
prehrani otkad znaju za sebe i bit će do kraja života.
Ta reklama mi je bila glupa i nerazumljiva, al sad kad
sam si ju objasnila… - ne, i dalje je
glupa, ali barem shvaćam poantu: sportaši se hrane zdravo i ne jedu kroasane (a zašto ih onda reklamiraju???).
Nikako mi nije jasan scenarij po kojem je ta reklama rađena. Zašto uopće ti košarkaši hoće zamijeniti tu loptu s autogramima za taj kroasan? Što će njima taj kroasan? Zar bi oni, istrenirani zdravožderi, to stvarno jeli? Ili je poanta u tome da se oni žrtvuju i žele spasiti jadnog dječaka, koji jede taj kroasan, od jedenja nezdrave hrane? Vraćam se opet na pitanje: zašto onda reklamiraju taj kroasan, ako smatraju da djeca ne smiju jesti nezdravu hranu?
Eto, tako se jedan kroasan dijeli na šestoricu.
Slika preuzeta s interneta.
Nema komentara:
Objavi komentar