Od 2016., (naravno, uz višemjesečne prekide!) ja nikako ne mogu shvatiti kako zdravožderi uspiju pripremiti ukusnu hranu. Držim se zdravih recepata, često, da ne bih nešto fulala, čak gledam videe na youtubeu. Ali, moj krajnji rezultat je tako oduran! Ja to ne bih štapom taknula, a kamo li stavljala u sebe. Kako zdravožderi to dožive kao ukusno, kad to stave u usta? Meni se zdrava hrana tako gadi!
Obožavala sam
kuhati i peći tzv. nezdravu hranu. I smatram da sam bila dobra u tome. Osim što
je meni bilo ukusno, redovito sam dobivala pohvale i komplimente te sam čak
pisala food blogove i surađivala s nekim časopisima, tj. objavljivali su moje
recepte i fotografije.
Ali, evo, ovo je već 9. godina i ja nikako da naučim kuhati zdravu hranu da bude ukusna. Kako se postigne da zdrava hrana bude ukusna? Kad se kaže da nešto ima okus kao da je zdravo – ja to ne doživljavam kao nešto pozitivno! Ovo što ja skuham, ima taj zdravi okus – ali, meni se to gadi! Čak sam prije par godina išla na nekakvu radionicu tog kuhanja zdrave hrane. Od toga nikakve koristi, meni nije valjalo ono što je žena tamo pripremila.
Najviše problema
imam s receptima za pripremu kruha i peciva. Nemam iskustva s integralnim i
egzotičnim (kokosovo) brašnima i (mljevenim) sjemenkama. Ja nikad prije nisam to
koristila. Dok nisam morala biti na dijeti, pekla sam kolače, peciva i pogače,… na tone, ali koristila sam
isključivo bijelo pšenično brašno koje obožavam.
Ali, ova
integralna brašna i mljevene sjemenke, ajme, kako je to odurno. Ne samo da meni
to nije ukusno, nego meni to ne uspije, iako se držim recepta! Meni kruhovi u
sredini ostanu tekući! Pečem ih i po sat i pol, imaju jako tvrdu koru (moram ih
pokriti folijom jer potamne), ali u sredini, ne da su mekani i mljackavi, nego
su čak tekući! A držim se recepta! U čemu je problem?
I što s tim
tekućim kruhovima?
Budući da sam siromašna, meni su ta integralna brašna skupa i ja si ne mogu priuštiti da
bacam te neuspjele kruhove, zato ih narežem na šnite (najbolje što mogu, iako
to baš nije jednostavno kad se kruh pri rezanju razlijeva), poslažem na lim i
pečem da ne bude tekuće. Onda ih moram jesti kao nekakav dvopek. Ili, ako se neda rezati, nadrobim na lim, pa pečem ko nekakvu granolu (nema to veze s granolom). Većinom je to tvrdo kad se ispeče, ali što mogu, ne mogu si priuštiti da to bacim. Imam i sad tog "dvopeka" i te nekakve nadrobljene "granole" od dva neuspjela kruha, ajme, sad to moram jesti sljedećih nekoliko tjedana.
Probala sam neki dan napraviti zdrave krekere. Oni nisu tekući, ali: tvrdi su ko kamen! Nisu hrskavi, nego tvrdi! Hrskavo i tvrdo nije isto. Stoje u kutiji s poklopcem već 10ak dana, ali nisu omekšali, i njih moram jesti sljedećih tjedana jer si ne mogu priuštiti da ih bacim. Osim što su tvrdi, nisu ni ukusni, imaju okus po integralnim brašnima.
Kad si siromašan, moraš to jesti. Znam da zdravožderi nemaju takvih problema, koliko sam imala prilike vidjeti prošlih godina, većina zdravoždera je bogata pa njima nije problem baciti, ako im nešto ne uspije. Mada, budući da oni tvrde da je zdrava hrana fina, pretpostavljam da oni ni tekući kruh ne smatraju neuspjelim, nego ga piju na slamku i euforično ističu njegove prednosti i dobrobiti.
Stvarno ne znam
kako zdravožderi uspiju ispeći te zdrave kruhove, krekere i općenito, skuhati
ukusnu zdravu hranu.
Meni u više od 8
godina to nije uspjelo.
Nema komentara:
Objavi komentar