Sram/strah od vage???

Još malo zdravožderskih nebuloza…

Nedavno sam čitala što je neka žena (zdravožderka) pisala negdje na nekoj hrvatskoj stranici o američkom Weight watchers programu za mršavljenje. Ako vas zanima, surfajte, ja sad neću objašnjavati kako to funkcionira, samo ću prokomentirati jednu tvrdnju osobe koja je pisala o tome. Ljudi koji sudjeluju u tom programu, svaki tjedan važu se jedni pred drugima. Pa ta dotična osoba tvrdi: kad znaš da se moraš vagati pred svim tim ljudima, onda više paziš što jedeš i trudiš se smršaviti te zapravo zato taj Weight watchers program funkcionira, tj. ljudi stvarno mršave.
???

???wtf??? Ja nisam bila na tom programu, dijeti il´ kako god se to zvalo i meni apsolutno nije jasno: zašto bih ja trebala paziti što jedem, ako ću se vagati pred drugima??? Meni to nema veze s mozgom. Zar su ti drugi koji su na toj dijeti meni neki bitan faktor u životu??? Nemojte mi samo reći da bi mene trebalo biti sram zato što, npr. vaga pokaže da sam ja ostala na istoj kilaži (ili se možda udebljala), a svi ostali su smršavili desetke i desetke kilograma? Što mene briga koliko su oni smršavili ili što bi oni mislili o meni ako ja nisam smršavjela. Ja imam svoje razloge zašto nisam ili jesam smršavila i zaista me apsolutno nije briga što netko drugi misli o mojim kilama tj. mojem (ne)mršavljenju. 

Stvarno mi ne idu u glavu izjave i teorije nekih ljudi. Fakat ne razumijem kako bi vaganje pred drugima utjecalo na motiviranost za mršavljenje??? Ako ima takvih ljudi koje je sram vagati se pred drugima, ok, to je njihov problem. Ja takvih problema nikad nisam imala. Pa i u osnovnoj i u srednjoj školi vagali su nas, jedne pred drugima, na početku i kraju školske godine i ja sam uvijek bila među najdebljima.

Jedne pred drugima vagali su nas i na sistematskom pregledu i u osnovnoj i u srednjoj školi (barem je tako bilo za mog školovanja, nemam pojma kako to danas funkcionira, radi li se to još uvijek?). Nemam pojma kako to funkcionira u Americi, zar se oni tijekom školovanja ama baš nikad ne važu (u školi) jedni pred drugima??? Valjda taj američki Weight watchers onda zaista funkcionira na principu srama (straha od vage?) - ako oni fakat nisu navikli vagati se pred drugim ljudima. Iz mene je taj neki „sram“ izbijen još u prvom razredu osnovne škole - vaganje pred drugima mi je postalo normalno. I baš zato ja jednostavno ne razumijem zašto je nekome problem vagati se pred drugima??? Ako imaš viška kila – to na tebi vide i oni koji ne znaju koliko kila imaš. Zar ima ljudi koji misle da izgledaju mršavo (ili mršavije), ako nitko ne zna koliko kila vaga pokazuje kad stanu na nju??? Ajme, za kakve nebulozne izjave su neki ljudi sposobni; trebali bi uključiti mozak prije nego otvore usta ili nešto natipkaju na internetu... 

Slika preuzeta s interneta.

Divote od bijelog brašna i bijelog šećera…

Godinama sam pekla, voljela i obožavala PRAVE (danas poznate kao "nezdrave") kolače i torte. Uvijek su mi se gadili ti neki  tzv. zdravi kolači i deserti. Prestrašno je to što se smatra tim zdravim ili zdravijim desertom.

Ok, ima ljudi koji boluju od nečega pa ne smiju jesti ukusnu hranu, nego moraju jesti to što se smatra zdravim. Ali zaista je začuđujuće što masa ljudi koja ne boluje od kojekakvih bolesti: dobrovoljno(!) jede te, danas popularne i razvikane, zdrave splačine. To je sve bez bijelog šećera, bez bijelog brašna, s malo masnoće, ili sirovo… jednostavno: to je katastrofa.

Npr.:

- Chia sjemenke zalijane mlijekom i prelijane pireom od nekakvog voća i to se onda zove puding. TO JE DESERT???

- ili izmiksano voće kao sok, tzv smuti. TO JE DESERT??? (neki tvrde da je to međuobrok(!), baš čitam kod neke zdravožderske blogerice koja reklamira neki svoj smuti, kaže da je ukusan, osvježavajuć i zasitan. Hmmmm. 
Ukusan? Moš´ mislit, al ok, kome se sviđa, nek pije. 
Osvježavajuć? A dobro.
ZASITAN??? Koga je ikad sok zasitio??? Ima li u tom smutiju kruha, krumpira... ili bilo čega zasitnog??? (Pročitala sam recept: u njemu je samo izmiksano voće i mlijeko, čak nema ni šećera - ova spomenuta, zdravom hranom opsjednuta, blogerica - to čak posebno ističe(!).) Opet pitam: Tko je ikad bio sit nakon što je popio čašu neslatkog soka? 

- Ili smrznuto izmiksano voće koje glumi sladoled. TO JE SLADOLED???

- Ili sirove ili kuhane ploške voća (tzv. kompot) bez ičega: bez biskvita, kreme, pudinga, itd. TO JE DESERT???

- Ili plastelinski-raw-šik: nekakva sirova masa od orašastih plodova, meda, datulja itd. na kojoj je još nekakva sirova masa od orašastih plodova, kakaa i koječaga. TO JE KOLAČ???

Imala sam priliku probati takve recepte: doslovno mi se želudac okreće kad se toga sjetim.

Slike preuzete s interneta.

Prženo, masno, kalorično i ukusno

Ako sam na nešto oduvijek bila i ostala alergična, to su: tzv. zdravi recepti. Kosa mi se dizala (a diže mi se i danas!) kad sam u časopisima, novinama, na televiziji ili na blogovima,… vidjela naslov poput: „recept za zdravi…“ ili „zdraviji recept za…“. Nisu mi se nikad sviđale te: odmašćene, neslatke ili neslane varijante nečega, pripremljene s manje masnoće, pogotovo mi je na živce išla nebuloza zvana „prženje(!) ili pohanje(!) u pećnici“(!). U pećnici se hrana ne može ni pržiti ni pohati! Ali, po internetu i u časopisima postoje hrpetine recepata za: pommes frites iz pećnice(!), pohane tikvice iz pećnice(!), i slične stvari koje su jednostavno: ispečene u pećnici, pa ja nikako ne shvaćam zašto se kaže da je to prženo ili pohano(???) u pećnici.

Najbolje mi je kad oni koji raspačavaju takve recepte tvrde da je takva hrana „istog okusa kao da je pržena ili pohana u masnoći“(???): kako bi nešto prefino što se lijepo prži, ušuškano, u npr. 1 l ulja moglo biti jednakog okusa kao nešto što je „osušeno“ u pećnici uz minimalan dodatak masnoće (ili čak bez nje)??? Zaista ne razumijem kako mogu širiti takve dezinformacije.

Posebna skupina su oni koji tvrde(!) da je ta tzv. "pržena ili pohana hrana iz pećnice"(???) čak ukusnija(!) od hrane pržene/pohane u masnoći.  

Wtf???

Nema uopće diskusije da ovo iz pećnice nije ni približno ukusno kao fina, masna, pržena, pohana, kalorična, zasitna… hrana.

Ta hrana iz pećnice je navodno zdrava ili zdravija(???). Pitanje je želim li jesti zdravu ili ukusnu hranu – jer se te dvije stvari apsolutno, potpuno i totalno isključuju!!! Ja želim jesti ukusnu hranu (u prijevodu: masnu, prženu, kaloričnu, tešku, zasitnu,…). O tome sam već pisala. Meni se zdrava hrana gadi jer nije ukusna i da mi liječnici umjesto dijete  na kojoj me drže, propišu lijekove ja sama sigurno nikad ne bih došla na tako kretensku ideju da budem na tom zdravom, odurnom sranju. Ja ne želim jesti zdravu ili zdraviju hranu, koliko god ona zdrava ili zdravija bila... od ne znam čega. Ne znam što je s tim pridjevima „zdrav“ i „zdraviji“ - koja je razlika? Je li tzv. „zdravija hrana“ zdravija od zdrave ili je zdravija od nezdrave???

Sve slike preuzete su s interneta.

Izjednačavanje pizze s "omletom" od cvjetače

Pisala sam već da naribana tikvica i naribana mrkva nisu špagete od tikvica i mrkve, nego je to jednostavno: naribano povrće.

Ali tim zdravožderskim nebulozama nikad kraja. Nedavno sam otkrila recept: cvjetača (karfiol) kao podloga za pizzu(!). Naribanoj cvjetači dodaju se jaja i onda se ta smjesa ispeče, na to se stavi umak od rajčice sir, šunka, itd. (tko što hoće), to se onda zapeče i eto pizze(???). To nije pizza. Probala sam ja to: da ne bi ispalo da sam popljuvala nešto što je predivno, a da nisam to ni probala. Probala sam ja ovo, (na žalost) jesam. U najboljem slučaju to je: omlet s povrćem, umakom od rajčice sirom i šunkom. To s pizzom veze nema.

Imam dojam da neki ljudi ne znaju razliku između pizze i omleta(!). Ok, neki ne smiju jesti brašno itd., ali postoje hrpetine ljudi koji nisu na toj, danas modernoj i razvikanoj zdravoj prehrani, zato što je navodno zdrava, nego baš zato što je moderna, razvikana, popularna, trendi, in,... Ti ljudi pročitali su (negdje na internetu - a ako piše na internetu, onda je istina!?) da se na zdravoj prehrani nikad neće ni od čega razboljeti i živjet će praktički vječno. Pa onda oni počnu lifrati te recepte poput tog za tu odurnu podlogu(?) od cvjetače, koja je zapravo najsličnija omletu. A najbolje mi je bilo kad sam na nekakvom blogu pročitala tvrdnju neke blogerice: da se uopće ne kuži da podloga za pizzu nije od dizanog tijesta s pšeničnim brašnom, nego je to cvjetača s jajima. Ajme. Zar su joj osjetila, receptori... toliko otupjeli uslijed te zdrave hrane??? Zar ona fakat ne kuži da kad u usta ubaci komad cvjetače s jajetom - da to nije ni slično kao kad u usta ubaciš komad tijesta od pšeničnog brašna???

Gdje je kraj tome da se finim tzv. nezdravim jelima izmišljaju kojekakvi tzv. zdravi ekvivalenti koji nemaju veze s vezom, ni s mozgom, ni s ukusnom hranom…

Zašto sam isprobavala taj recept s cvjetačom??? Više ne znam što bih jela: 10 mjeseci sam na toj odurnoj zdravoj prehrani i sva ta zdrava hrana mi se tako gadi da ne znam što ću. Ne izlazim u restorane, jer:

Prekapam po internetu po tim hrpetinama zdravožderačkih blogova (a fakat ih ima!!!) i tražim recepte. Ono što se po tim blogovima servira kao ukusno – to je užas. Kakve su to splačine!!! Iz zla u gore. Zdravožderi kao da fakat nemaju okusne receptore, zato i mogu jesti svu tu neukusnu hranu.

Sve slike preuzete su s interneta.